Žan Pol Sartr o književnosti: „Ljudi čitaju brzo, loše i sude pre nego što su shvatili.“

0

Žan Pol Sartr bio je francuski filozof, pripadnik egzistencijalističke tradicije, esejista, pisac. Najznačajnija dela su mu „Mučnina“, „Biće i ništavilo“, „Egzistencijalizam je humanizam“, „Šta je književnost?“. U poslednjem, Sartr pokušava da pruži analizu književnosti i da iznese razliku koja postoji između te i drugih umetnosti. Razmatrajući najviše proznu književnost, ovaj pisac, gledajući iz perspektive egzistencijalizma i ljudske prirode, pokušava da osvetli te čudesne stvari koje označavamo terminima kao što su: književnost, pisac, pisanje, čitalac…

„Ljudi čitaju brzo, loše i sude pre nego što su shvatili.“ (Ž.P. Sartr, „Šta je književnost?)

Dakle, Sartrovo određenje književnosti, i umetnosti uopšte, temelji se na njegovom shvatanju čoveka i njegove egzistencije. Zato je, po mišljenju ovog filozofa, umetničko (književno) delo vrednije ukoliko je u njemu prisutna čovekova egzistencija. Umetnost, u tom smislu, treba da otkriva stvarnost, da razotkriva čovekovu patnju, njegovu telesnu egzistenciju, koja je uvek u nekoj (ljudskoj) situaciji.

Pisac se služi rečima, koristi jezik kao oruđe da imenuje svet i da ga iznese, pokaže… Pisac piše da bi nešto saopštio. On piše imenujući stvari, a samo imenovanje stvari menja tu stvar. Ma koliko to izgledalo nemoguće, ma koliko je ta promena sitna, ona je ipak promena, to davanje imena je neko tumačenje stvari, njihovo razumevanje i otkrivanje. Zato je po Sartru svaka književnost, htela ona to ili ne, angažovana književnost. A to je zapravo sredstvo za oslobađanje naših snaga.

Dakle, književnost treba da bude angažovana, da ima za cilj razotkrivanje sveta rečima i podsticanje čitaoca na promenu tog sveta. Zato je bitno da pisac tačno i precizno odredi neku stvar ili neki pojam; ne treba krajnji cilj da mu bude dopadanje njegove umetnosti, njegov posao nije da se trudi da se njegove reči dopadnu, već da izazovu reakciju kod drugih, koja će dovesti do nekog delanja.

Slikarstvo, vajarstvo, muzika, pesništvo, ne pokazuju na pravi način ljudsku situaciju i čovekovu egzistenciju, već oni učestvuju u stvaranju mita bića, koji želi čovekovu ljudsku i konkretnu socijalnu situaciju da izobliči, prikrije i zamaskira zagonetnim elementima. U tom smislu, stil u književnosti treba da prođe nezapažen, takoreći potrebno je da lepota ostane skrivena (lepota koju nosi neka knjiga recimo), da bi to delo moglo onda da deluje snagom uverenja.

Zato je uvek bolja ona književnost, smatra Sartr, koja želi da prenese neku poruku, prikaže neki događaj, od one koja želi da se dopadne, da se dodvori, ulepša stvarnost ili stvori neki imaginarni predmet.

Oglašavanje

O autoru

Nikola Ačanski

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend