Momo Kapor – deset citata velikog boema

0

Momo Kapor (1937 – 2010), slikar, pisac, novinar, možda jedan od poslednjih pravih srpskih boema. Iza sebe je ostavio vredna, prepoznatljiva umetnička dela, njegove slike se posmatraju sa velikim zadovoljstvom i poštovanjem, a knjige čitaju sa pažnjom i nikada prevaziđenim interesovanjem.

Ovde prenosimo nekoliko citata Mome Kapora, koji pokazuju samo jedan mali komad duha koji je u sebi nosio ovaj umetnik. Za potpuniji doživljaj Mome kao pisca, najbolje je dohvatiti se neke njegove knjige i prepustiti se rečima i (gotovo zaboravljenim) svetovima, koje ovaj pisac velikodušno i precizno oživljava.

“Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra.”

“Ja verujem da svaka priča pronađe onoga kome je namenjena; poput poruke upućene iz dalekih vremena.”

“Sve više ljudi razgovara samo sa sobom po ulicama. Oni vode neki, samo njima poznat, monolog u sopstvenoj drami.”

“Kuće izgore, imanja propadnu, novac se zameni, biblioteke rasture, ali mesto rođenja uvek ti je upisano u pasoš ma gde putovao.”

“Čini mi se da je čitav svet napolju samo jedan ogromni glupi akvarijum, u kome se čudni primerci čovekolikih riba love, preganjaju, progone, proždiru, hrane u hodu, razmnožavaju…”

“Izaberi momka koji će te odvesti kući da te upozna sa svojim roditeljima, a ne sa svojom spavaćom sobom.”

“Nije istina da čovek uvek nosi sa sobom i svoje probleme, ma kuda krenuo. To su, kao utehu, izmislili oni koji retko izlaze iz soba.”

“Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama.”

“Čovek uzima onoliko slobode koliki mu je kapacitet pluća. Morate sami da rizikujete i da to platite na razne načine. Naravno, mogu vam brojati do deset, ali ako ste pravi, ako ste rodjeni borac, ako ste žilavi, vi ćete ustati sa patosa i ponovo se vratiti u ring. Slobode, dakle, uzimate onoliko koliko vam treba i plaćate onu cenu na koju ste spremni.”

“Roditelji nas ne razumeju, devojke u koje smo zaljubljeni ne uzvraćaju nam ljubav, prijatelji nas izdaju, čini nam se da smo najnesrećnija i najružnija bića na svetu; pružamo ruku prema polici sa knjigama i, gle! – već iz prvog poglavlja počinje da nam govori neki davno umrli brat, neko tako sličan nama, sličniji od bilo koga u porodici i razredu: “Ne daj se, mali! Svi ljudi na zemlji prolazili su kroz iste stvari, drži se, mi smo s tobom!” Knjige nas tako uče najvažnijoj lekciji: kako da ih jednoga dana odbacimo i zakoračimo u život!”

Ovde bismo dodali jednu definiciju ljubavi, koju je Momo Kapor često voleo da upotrebljava, iako nije njegova, već pripada jednom francuskom piscu: „Najlepsa definicija ljubavi koju sam cuo je: – Ljubav je sve ono sto se desava izmedju dvoje ljudi koji se vole.“

Oglašavanje

O autoru

Nikola Ačanski

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend