“Na Baliju prestajete da razmišljate kao zapadnjak, materijalista i postajete osoba sa iskrenim osmehom, puna razumevanja i dobre energije“

Po statistici bdp-a (bruto domaći proizvod), Amerika je najrazvijenija zemlja na svetu. Ipak, ima stopu smrtnosti jednaku niskorazvijenim zemljama. Pod tu smrtnost ne govori se o prirodnoj smrti, već o ubistvima, samoubistvima i teškim bolestima. Kako je to moguće u jednoj velesili kao što je Amerika? Stručnjaci objašnjavaju da je stres uzročnik ovakve statistike. Slična situacija zahvata i Evropu. Brz život, krediti, naporan posao, trka za uspehom, često i slavom dovode do života koji su svakodnevno propraćeni ogromnom količinom stresa. Neki se slažu da je takva situacija i na Balkanu. Mnogi svoj beg od brzog života među neboderima u zagađenim gradovima nalaze na istočnoj polupopti naše planete. Destinacije kao što su Goa, na obali Indije, afričko ostrvo, Zanzibar, Šri lanka, Kambodža, Tajland i slične tropske destinacije sve češće postaju nov dom i nova životna šansa brojnim umornim evropljanima. Još jedna poznata destinacija za “nov početak“ je Bali.

Ostrvo je smešteno u jugostočnom delu naše planete, u Indoneziji. Okruženo je Indijskim okeanom i okupano suncem tokom cele godine. Ono što ga izdvaja od desetina ostalih indonežanskih ostrva je njegova istorija, vezana za religiju, zbog koje je Bali poznat i kao “ostrvo Bogova“. Naime Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska zemlja, sa oko 18 000 ostrva. Međutim, Bali je jedino ostrvo koje je sačuvalo prvobitnu Hindu religiju sa svojih 20 000 Hindu hramova.

Na Baliju živi veliki broj Evropljana. Sve je više i naših ljudi. Jedna od njih je novinarka, Nađa Fišić. Ona je odlučila da napusti svoju zemlju, Hrvatsku zajedno sa momkom i pođe put Azije u kojoj već 6 godina žive. “Ja sam novinar, a moj momak je građevinski inženjer. Oba zanimanja su u našoj zemlji krenula nizbrdo. Bilo nam je dosta svega i odlučili smo da odemo odavde. Godinu dana smo se pripremali za selidbu. Prodali smo sve što smo mogli, od stanova do poslednjeg komada garderobe. U Bali smo se zaljubili prvog trena, odmah po izlasku sa aerodroma. Prosto se odmah oseti dobra atmosfera, i dobrodošlica.“ Na Bali su došli potpuno sami, ne znajući šta ih čeka. Međutim kako Balinežani važe za gostoljubiv narod imali su pomoć lokalaca oko svih početnih koraka. Još prvog dana uselili su se u isti dom u kom i danas žive. “ Živimo u mestu Balangan na samom jugu ostrva. Imamo divne komšije i naši prijatelji koji nam dolaze u posetu često kažu da živimo u komuni. Kuće su nam povezane jedna do druge i međusobno se družimo. Što se troškova života tiče manji su nego na Balkanu, za par stotina eura mesečno, dve osobe mogu lepo da žive. Na Baliju nema potrebe za tretmanima ulepšavanja, niti preteranim šopingom. Odlazak kozmetičaru zamenila je lepota sunca. Masaže na Baliju su felonemalne i ima ih na svakom koraku, takođe je tu i kokosovo ulje, jako zdravo za kožu i kosu. To mi je sasvim dovoljno.“ Nađa danas piše za hrvatski list Kosmopolitan i posao joj pruža da često radi pod palmom, što joj je posebno zadovoljstvo.

Da se posebna energija oseti odmah po izlasku sa aerodroma, svedoče gotovo svi stranci koji mu dođu u posetu. Jedan od njih je Srđan Čalija. Beograđanin iz blokova kog je ljubav zadržala na ovom posebnom ostrvu. Na Bali je otišao 2011. godine, turistički. Već peti dan se zaljubio u Anu, srpkinju koja je na tom ostrvu odrasla. Nije mu bilo lako da odmah napusti svoj grad kao ni posao, te je devojku nagovorio da se vrate u Beograd i pokušaju život u njemu. “Ali jednom kad osetiš život tamo više ništa nije isto. U tom periodu, desila se Anina prva trudnoća i prelomili smo da se ipak vratimo na Bali i tamo nastavimo život.“ Danas Ana i Srđan imaju dva sina, dva restorana, dve sezone i mnogo mirniji život. “Okruženje u kom sam živeo je postalo zatrovano. Sve više zavisnih ljudi sa lošom enrgijom me je okruživalo. Na Baliju su ljudi strpljivi i to je ono čemu me je život tamo naučio. Čak i poslovno ima više potencijala nego Beograd. Žena i ja smo po povratku shvatili da moramo da krenemo u neki ozbiljniji poslovni projekat jer stiže beba. Tako je nastao naš prvi restoran, “Square one“, lokal kraj plaže, u mestu Sanur, gde danas živimo sa decom. Nešto kasnije otvorili smo drugi, vijetnamski restoran, koji nosi ime po poznatoj vijetnamskoj supi Fo.“

U istom mestu, Sanur, nalazi se ronilački centar, „Zero Gravity Diving“. Vlasnik kluba, ujedno i još jedan stanovnik ovog gradića je Branko Milovanović. Čovek koji je u Beogradu imao biznis i izgrađen život, u svojoj 40. godini takođe je odlučio da krene ispočetka. “Spakovao sam kofere i otišao, svestan da meni treba promena, a mojoj deci finansijska podrška da završe studije. Dotadašnju ljubav prema različitim sportovima pretvorio sam u karijeru. Zaposlio sam se kao instruktor ronjenja na Kipru. Posle dve godine prešao sam na Tajland gde sam proveo tri godine vodeći posao na brodu. Na putovanju po jugoistočnoj Aziji, jedna poseta Baliju bila je presudna. Shvatio sam da je ta zemlja stvorena za mene i rešio da ostanem u njoj. Što se spokoja kojim ostrvo odiše tiče, verujem da je vezano za religiju. Narod je u svakodnevnoj molitvi pronašao mir. Veruju u karmu koju hindu religija propoveda. Sve je to uticalo na moju promenu. To je bio proces pročišćenja. Kroz proces sam od pokajanja preko oprosta drugima došao do konačnog oprosta samom sebi. Onda počinje prihvatanje svega što se dešava. Kada se sve to prođe dolazi se do zahvalnosti, za dobro i loše. Verujem da Azija nauči svemu tome. Prestajete da razmišljate kao zapadnjak, materijalista i postajete osoba sa iskrenim osmehom, puna razumevanja i dobre energije.“

Neki se ne slažu da je Bali samo svetao. Nađa je svesna i mana koje život na ovom ostrvu nosi. “Postoje i stvari kojima se mi, Evropljani moramo prilagođavati. Insekti i gušteri postaju svakodnevni podstanari. Takođe i Balinežani retko zapošljavaju strance. Gotovo sva radna mesta čuvaju se za lokalce. Zato se za posao moraš snaći sam. Idealan život bio bi baš ovde, u raju, ali sa platom iz kapitalističkih centara, dakle pakla“ kroz šalu objašnjava novinarka.
“Razlika naših ljudi od Balinežana je što se oni retko politički aktiviraju, tamo ih drže u mraku. Ovde ipak pratimo medije.U toku smo sa dešavanjima, tamo mediji ne postoje.“

Branku ne fale vesti. U njegovoj kući televizija je zabranjena. Jedina svrha televizije je gledanje filmova i držanje prezentacija o podvodnom svetu. “Odlaskom iz Srbije prestao sam da gledam, čitam i slušam komercijalne medije. Oni su čista manipulacija u celom svetu. Mislim da se sve može sazati preko alternativnih medija. Što se ovdašnje političke scene tiče, Indonezija je upravo reizabrala predsednika „Joko Widoo“ i mislim da je to odlično. Protiv kandidat je bio militant, bivši general. Joko je pak doneo mnoge pozitivne promene tokom prethodnog mandata. “

Neke je na ovo ostvo Bogova i spokoja odvelo školovanje. U mestu Uluvatu živi menadžerka obližnjeg hotela, Ana Vidosavljević. “Razlog mog odlaska na Bali je bila stipendija Indonežanskog Ministarstva za obrazovanje. Dobila sam stipendiju da studiram indonežanski jezik i kulturu. Nisam planirala da ostanem duže od godinu dana, koliko je trajao obrazovni program, ali sam se u međuvremenu zaljubila u Indoneziju, dobila ponudu za posao i odlučila da ostanem ovde. Ono što me je zadržalo su surfovanje, ostrvska lepota sa impresivnom i jedinstvenom kulturom i tradicijom. Takođe obilje dobrih prijatelja koje sam stekla u međuvremenu, divna klima i narod.“

Nešto dalje, u samom srcu Balija, u mestu Ubud, živi Bilja Radusin. Prvi put je na Bali došla 2016.godine. Kompanija za koju radi je otvorila predstavništvo na ovom ostrvu i nju su poslali da ispita uslove. “Ovde su gužve u saobraćaju i gore nego kod nas. Ali ljudi su smireniji. Vlada neki čudan zakon o saobraćaju. Svako vozi kako želi, a opet bez tenzije, buke i psovi. Ovde zvuk sirene nije znak za nervozu već za preticanje. Balinežani jesu jako topao narod. Ono što ih razlikuje od nas je što ne kukaju. Žive život takav kakav jeste i teže balansu u životu.“

Postoje i oni koji žive na relaciji Balkan-Bali. Neki od njih su Katarina Batuta i Uroš Višekruna, par iz Beograda. Kaća i Uroš su se upoznali na fakultetu na kom su se i zaljubili kako jedno u drugo tako i u fotografiju. Pored fotografije još jedna zajednička strast su im putovanja i priroda. Posao fotografa im je omogućio česte avanture po svetu. Obišli su veliki deo planete. Od Portugala, Finske, Maroka, do Japana, Tibeta i Nepala. Međutim Baliju su ostali verni. To je destinacija kojoj se vraćaju svake godine i postala im je drugi dom. Bar jednom godišnje mu odu u posetu. “Uroš i ja smo pre 13 godina otkrili Bali. Svaki put kada mu se vratimo, doživimo i naučimo nešto o sebi. Ono što definitivno ostavlja najjači utisak je osmeh kao glavna “valuta” za komunikaciju. Takođe i opuštenost ljudi, kako lokalaca tako i stranaca koji tamo žive. Svi se pomešaju u tom ležernom životnom stilu i učine mesto jednim predivnim ostrvom za život. Ono nas je još naučilo da više brinemo o sebi i fizički i mentalno, kao i da se okrenemo prirodi. Svi oni moderni problem su besmisleni i jednostavan život je najlepši. Onaj pored okeana, uz zalazak sunca, kokos, i bose noge u pesku.”

Izvor: zurnalist.rs

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend