Na šta može da nas podseti Rođeri de Pačijenca?

0

Slušajući slovenske, pretežno srpske, doseljenike u okolini Napulja, italijanski pesnik, Rođeri de Pačijenca, stvorio je najstariji poznati zapis srpske narodne epske poezije. Prvog juna 1497. godine, u gradiću Đoja del Kole, pesnik je slušao pevanje na jeziku koji mu je bio sasvim nepoznat i, isključivo se oslanjajući na sluh, sastavio ovakav zapis :

Orauias natgradum smereuo nit core

nichiasce snime gouorithi nego Jamco

goiuoda gouorasce istmize molimtise

orle sidi maolonisce dastobogme

progouoru bigomte bratta zimaiu

pogi dosmederesche dasmole slauono

mo despostu damosposti istamice

smederesche Jacomi bopomoste

Jslaui dispot pusti Jsmederesche

tamice Jatechul napitati seruene

creucze turesche bellocatela vitesco

cha

Rođeri de Pačijenca je ove stihove uvrstio u svoj spev „Balcino“, koji je posvetio napuljskoj kraljici. Pesmu je otkrio akademik Miroslav Pantić 1977. godine i identifikovao ju je kao bugaršticu, tj. pesmu dugog stiha od petnaest do šesnaest slogova. U pesmi je iskazano stvarno tamnovanje Sibinjanina Janka (Janoša Hunjadija) u Smederevskoj tvrđavi. Njega je zatočio despot Đurađ Branković da bi naplatio ratnu štetu koju je napravila Jankova vojska vraćajući se iz bitke na Kosovu 1448. godine. Osim hrišćanskih i tradicionalnih motiva, ističe se i motiv antičke, homerovske ptice glasnika – orla. Rekonstrukcija ove pesme, akademika Miroslava Pantića, izgleda ovako:

 

Orao se vijaše nad gradom Smederovom.

Nitkore ne ćaše s njime govorit[h]i,

nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:

“Molim ti se, orle, sidi ma[o]lo niže

da s tobome progovoru: Bogom te brat[t]a jimaju

podji do smederevske gospode da s’ mole

slav[o]nomu despo[s]tu da m’ ot[s]pusti iz tamnice

smederevske;

i ako mi Bog pomože i slavni despot pusti

iz smederevske tamnice, ja te ću[i]napitati

črvene krvce turečke, bel[l]oga tela viteškoga.”

Osim svoje velike književnoistorijske vrednosti, ovaj zapis je i dokaz da kazivanje poezije svojim estetskim odlikama može da privuče pažnju čak i onog slušaoca koji ne razume jezik dela koje sluša. Zašto smo prestali da čitamo i recitujemo poeziju jedni drugima i to danas, kada većina nas, osim maternjeg, razume barem još jedan jezik?

 

 

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend