Diznijevi crtani filmovi uz koje smo odrastali

0

Iako većinu bajki i crtanih filmova godinama unazad prate brojne spekulacije, u javnosti izazvane neargumentovanim tezama sa posrednim dokazima od strane „kritičara”, a postavljene kao odgovor raznim projektima nastalim u popularnoj (masovnoj) kulturi, istina je da bajke i crtani filmovi postoje sa razlogom. To je, pre svega, zbog razvijanja mašte i kreativnosti kod dece, bez čega nema zdravog povećanja inteligencije svakog deteta. Budite sigurni da su sva dela za decu nastala iz pera najdarovitijih i izuzetno inteligentnih književnika, istančanog ukusa, prošla testove tima psihologa sastavljenog od surovih profesionalaca.

(Fotografija: Diznijev svet, Bej Lejk i Lejk Buena Vista na Floridi, 2016; © „Volt Dizni pikčers”)

Zato, pružite deci mogućnost da se uspešno i pravilno razvijaju,  okruženi sadržajima namenjenim njihovom uzrastu. Dakle, sav taj sadržaj omogućava im da percipiraju svet onakvim kakav jeste, a shodno njihovoj starosnoj dobi. Nažalost, mnogi su to zaboravili jer su dozvolili da dete u njima odraste, te sada, kao roditelji, ne razumeju dečji svet – isti onaj koji su svojevremeno tražili od svojih roditelja da razumeju, pa „preko noći” srušili.

(Fotografija: „Pepsi” smajli; © „PepsiCo”)

Ove bajke, odnosno crtani filmovi su obeležili moje detinjstvo, isto kao i uživanje u mom omiljenom bezalkoholnom gaziranom napitku, koji takođe raste s nama, te mi pomogle da sačuvam ono najvažnije u sebi  – dete:

  • „Snežana i sedam patuljaka” (1937);
  • „Pinokio” (1940);
  • „Dambo” (1941);
  • „Bambi” (1942);
  • „Pepeljuga” (1950);
  • „Alisa u zemlji čuda” (1951);
  • „Petar Pan” (1953);
  • „Maza i Lunja” (1955);
  • „Uspavana lepotica” (1959);
  • „101 dalmatinac” (1961);
  • „Mač u kamenu” (1963) – zadnji animirani film snimljen za Diznijeva života;
  • „Knjiga o džungli” (1967);
  • „Mačke iz visokog društva” (1970);
  • „Robin Hud” (1973);
  • „Brojne pustolovine Vinija Pua” (1977);
  • „Lisica i pas” (1981);
  • „Miš Bazil, veliki detektiv” (1986);
  • „Oliver i družina” (1988);
  • „Mala sirena” (1989);
  • „Lepotica i zver” (1991);
  • „Aladin” (1992);
  • „Kralj lavova” (1994) – meni omiljeni;
  • „Aladin 2: Povratak Džafara” (1994);
  • „Pokahontas” (1995);
  • „Priča o igračkama” (1995);
  • „Zvonar Bogorodičine crkve” (1996);
  • „Aladin 3: Aladin i kralj lopova” (1996);
  • „Herkul” (1997);
  • „Anabelina želja” (1997) – nije rađen u produkciji kompanije „Volt Dizni pikčers”, ali ovo je nešto što obožavam;
  • „Mulan” (1998);
  • „Pokahontas 2: Putovanje u novi svet” (1998);
  • „Kralj lavova 2: Simbin ponos” (1998);
  • „Tarzan” (1999);
  • „Herkul 2: Od nule do heroja” (1999);
  • „Priča o igračkama 2” (1999) – prvo što sam odgledao u bioskopu;
  • „Mala sirena 2: Povratak u more” (2000);
  • „Maza i Lunja 2: Švrćina pustolovina” (2001);
  • „Zvonar Bogorodičine crkve 2” (2002);
  • „Petar Pan 2: Povratak u Nedođiju” (2002);
  • „Pepeljuga 2: Snovi se ostvaruju” (2002);
  • „Lilo i Stič” (2002);
  • „Tarzan 3: Tarzan i Džejn” (2002);
  • „101 dalmatinac 2: Pečova avantura u Londonu” (2003);
  • „Knjiga o džungli 2” (2003);
  • „Kralj lavova 3: Hakuna matata” (2004);
  • „Tarzan 2” (2005);
  • „Lilo i Stič 2” (2005);
  • „Bambi 2” (2006);
  • „Lisica i pas 2” (2006);
  • „Pepeljuga 3: Put u prošlost” (2007) – zbog enormnog uspeha, mnogi su dobijali nastavke;
  • „Mala sirena 3: Arijelin početak” (2008) – pretpostavljam da za neke od ovih nastavaka niste ni znali da su snimljeni;
  • „Priča o igračkama 3” (2010).

Mada postoji još puno animiranih dugometražnih filmova uz koje sam odrastao (koje i dan-danas volim ponekad ponovo da pogledam, priznajem), ipak sam morao da izdvojim nekoliko, zar ne?

(Fotografija: Volt Dizni skicira Mikija Mausa; © „Volt Dizni pikčers”)

Poznato je da brojne čuvene Diznijeve crtaće, koji je, mogu sa sigurnošću da kažem, bio jedna od najkreativnijih osoba koja je hodala ovom planetom, prate razne teorije zavere, što, podrazumeva se, i dolazi sa velikim uspehom kvalitetnog sadržaja. Međutim, istina je da crtani filmovi istkani tolikom predanošću i ljubavlju autora (odnosi se na one nastale delanjem Voltovih ruku) neće biti napravljeni u skorije vreme. Volt Dizni, na čija dela sam se fokusirao u ovom tekstu, bio je veliko dete! Stvarajući u svojoj magičnoj radionici, on je u svaku radnju, svaki crtež, svaki lik ulagao poslednji atom svoje snage, svu svoju emociju, a svako dete takvu iskrenost ume da prepozna.

#ForTheLoveOfIt

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend