„Nišville” čestitao jubilej Bobu Gledofu – 34 godine od najvećeg planetarnog muzičkog događaja „Live Aid”

0

Na današnji dan, pre 34 godine održan je „Live Aid” – najveći planetarni muzički događaj. „Nišville” džez festival čestitao je jubilej inicijatoru i glavnom organizatoru ovog istorijskog projekta Bobu Geldofu i najavio, tim povodom, večerašnji program ispred „Nišville” džez muzeja. Posetioci Niške tvrđave moći će večeras da, od 20 časova ispred Džez muzeja, prate kompletan koncertni program „Live Aid-a”, u kojem su, pored ostalih, učestvovali: Queen, U2, Bob Dylan, Phill Collins, Crosby, Stills, Nash and Young, Elvis Costello, Boomtown Rats

Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava „Boomtown Rats”, ali i kao solista, Robert Frederick Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć – možda i veću od  mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

Rođen je 1951. godine u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi! Promenio je nekoliko zasposlenja, a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu gde je radio kao muzički novinar za čuveni magazin „New Musical Express”. Po povratku u Irsku 1978. godine postaje pevač sastava „Boomtown Rats”, koji je, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa i koji mnogi i danas karakterišu kao punk grupu – u muzičkom smislu bio kompleksniji od inicijalnog „prangijanja” pank pionira. Godine 1978. „Boomtown Rats” (bendu je kumovao sam Geldof koji je iskoristio ime dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Woody Guthrie) prvi put stižu do prvog mesta britanske  liste singlova pesmom „Rat Trap”, što nešto kasnije ponavljaju i pesmom „I don’t like Mondays”, koja postaje njihov zaštitni znak  do današnjih dana.

Godine 1981. Bob Geldof je pozvan da učestvuje na koncertu za „Amnesty International”, što je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti. Godine 1984. velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje. Glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi  emitovane su na televizijskim stanicama širom sveta. Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma „Do They Know it`s Christmas Time?”, koju su potpisali Bob Geldof i Midge Ure (lider grupa „Ultravox”, „Visage”…), a u čijem su snimanju učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rok scene okupljene pod imenom „Band Aid”. Prihod od ovog singla u startu je namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi. Iako je u startu Geldof „projektovao” prihod od 70 hiljada funti, singl je u toku prvih dvanaest meseci širom sveta prodat u skoro 12 miliona primeraka i zaradio preko osam miliona funti. Kako se pokazalo, bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva.

Na „izazov” iz Evrope veoma brzo su reagovali i sa druge strane strane Atlantika, pa su  najveće američke zvezde, okupljene pod nazivom „USA for Africa”, snimile pesmu „We Are the World”, koja je imala ništa manji uspeh. Logičan sled je bio organizovanje koncerata „Live Aid” 13. jula 1985. na „Wembley” stadionu u Londonu (sa 72.000 posetilaca) i „John F. Kennedy” stadionu u Pensilvaniji (gde se okupilo 100.000 ljudi). Istog dana slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (Sovjetski Savez, Kanada, Japan, Austrija, Australija, Zapadna Nemačka i Jugoslavija).  Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena – procene su da je (a samo da podsetimo da je to bilo mnogo pre internet ere) šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop rock izvođači, gledalo skoro 2 milijarde gledalaca u 150 zemalja, odnosno da je bar 40 odsto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima. Procenja zarada od ovog projekta, koja je je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi, iznosila je preko 150 miliona funti.

Godine 1986. od Kraljice Elizabete Druge dobio je titulu viteza – „Honorary Knight Commander of the Order of the British Empire” (sa oficijelnom skraćenicom KBE), mada je već uobičajeno da ga svi zovu Ser Bob Geldof, iako on tu titulu nije mogao da dobije jer nije državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno zemalja Komonvelta. Njegova angažovanja sve više uključuju humanitarni rad kroz razne nevladine organizacije, Tako je, između ostalog, 2005. godine kao odgovor na sastanak lidera „G8”, zajedno sa Bonom iz „U2”, organizovao koncert „Live 8”, kao inicijativu da najmoćniji otpišu dugove zemalja Trećeg sveta.

Kada je reč o njegovoj solo muzičkoj karijeri, koja je zvanično otpočela 1986. godine – kada je napustio „Boomtown Rats”,  Geldof se polako ali sigurno, kao što to obično i biva sa muzičarima u najzrelijim kreativnim godinama, sve više okretao korenima, odnosno, tradicionalnoj irskoj muzici, koja je „značajan sastojak” u mnogim muzičkim pravcima koji su nastajali na severno američkom kontinentu, a posebno kantri i vestern muzike. Već njegov prvi album sadržao je dva velika hita  „This Is The World Calling” (čiji je koautor bio Dave Stewart iz „Euritmics”) i „The Great Song of Indifference“. Povremeno je nastupao i sa drugim izvođačima (Dave Gilmour, Thin Lizzy…), glumio je i u fimu „Wall” sastava Pink Flojd (1982), dok je 1992. godine nastupio na velikom „Freddie Mercury Tribute”  koncertu, održanom na Vembliju.

Bob Geldof je nosilac na destine počasnih doktorata mnogih svetskih univerziteta, priznanja „Man of Peace”, najvećeg francuskog priznanja za umetnost „Chevalier de l’Ordre des Arts et des Lettres”, „Man of Peace Award”, priznanja „Heroj našeg vremena” (na osnovu glasanja čitalaca magazina „New Statesman”)… Kada je reč o muzici, možda najzanačajnije priznanje je „Brit Award” za izuzetan doprinos muzici, koje je dobio 2005. godine. Njegova autobiografija „Is that it”, objavljena posle „Live Aid” projekta, odlično je primljena i od strane kritike i od strane čitalaca, a ušla je i u lektiru za srednje škole.

(Fotografije: © Nišville)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend