U Domu omladine predstavljen roman „Ti i ja, Anđela“ Vladimira Arsenijevića

0

U sredu, 28. septembra, sala Amerikana Doma omladine bila je popunjena do poslednjeg mesta na promociji knjige „Ti i ja, Anđela“ Vladimira Arsenijevića.

dsc_0099

Zanimljiva promocija počela je uvodnim filmom koji je najavio učesnike, a o knjizi su, pored autora, govorili književni kritičar Vladimir Arsenić i pisac i novinar Branko Rosić.

dsc_0060

Na književnu scenu Arsenijević je stupio romanom „U potpalublju“ ovenčanim Ninovom nagradom, koji je u protekle dve decenije preveden na dvadeset jezika. Bila je to prva knjiga zamišljene tetralogije „Cloaca Maxima“, koja romanom „Ti i ja, Anđela“ dobija dostojan nastavak.

Arsenić je istakao važnost izlaska ovog romana koji nas ponovo podseća na turobno i turbulentno vreme devedesetih. On je istakao važnost ovih dela, jer su bila novina u srpskoj književnosti i da su autentično preneli atmosferu smrti, mobilizacija, odlazaka i napuštanja Srbije devedesetih godina. O tim odlascima je pričao Branko Rosić koji je rekao da postoje tri vrste ljudi koji su odlazili. Prvi su bili klasični gastarbajteri iz šezdeseth i osamdesetih godina, druga ekipa su bili oni o kojima govori Arsenijević, a treća su današnje generacije. Najgore je prošla upravo ta druga generacija o kojoj govori Arsenijevićev roman jer su oni ostali večno zaglavljeni – ne pripadaju ni novoj a ni staroj domovini.

Na pitanje šta ga je podstaklo da napiše rimejk romana „Anđela“ iz 1997. i šta je proteklo vreme, u ovih gotovo 20 godina, „učitalo“ u ovaj novi roman, Arsenijević je odgovorio:
„Možda je najveći deo truda koji sam uložio u rad na ovom rimejku otišao na moje nastojanje da ništa od naknadne pameti ne upišem u rukopis romana, jer to naprosto ne bi bilo fer ni prema građi, a ni prema čitalačkim očekivanjima. Inače, ja sam od momenta objavljivanja knjige ’Anđela’ 1997. bio njome izrazito nezadovoljan i znao sam da ću jednom, pre ili kasnije, ozbiljno korigovati taj tekst, tj. napraviti rimejk. Kasnije sam napustio rad na čitavoj najavljenoj tetralogiji ’Cloaca Maxima – sapunska opera’ jer mi se pored teksta, kojim sam počeo da osećam sve veći zamor, zaista čitavo pitanje devedesetih i njihovog tematizovanja, dok još traju, podrobno smučilo. Tako sam pustio vreme da teče, pisao sam nešto drugo, a kad sam se, eto, gotovo dvadeset godina kasnije vratio tom rukopisu ’Anđele’, moj glavni osećaj bio je da su se vremena ujedno i dramatično promenila, a i da se nisu promenila uopšte. Ta udvojenost osećaja proteklog vremena najviše me je motivisala na rad na novoj verziji.“

dsc_0070

Razgovor o knjizi je bio podeljen na dva dela između kojih je prikazivano snimljeno čitanje odlomaka koje su odglumili Mirjana Karanović, Nebojša Glogovac, Srđan Todorović i Anita Mančić.

dsc_0006

Posle promocije izvedena je nova verzija predstave „U potpalublju“ koju su postavili studenti odseka za glumu Umetnicke akademije „Sinergija“ Univerziteta Singidunum u klasi Ivana Jevtovića, a po dramskom tekstu Damira Vijuka.

foto: Laguna

Pročitajte još: Pismo idealnom čitaocu Vladimira Arsenijevića- O pisanju iz stomaka zveri i teroru pluskvamperfekta

Oglašavanje

Vaši komentari na tekst

O autoru

Neposlušno dete koje šapuće izmišljenim jezikom. Voli knjige, Berlin, putovanja i bežanja od stvarnosti. Zavisnik od poezije. Voli Ničea, Dalija, fotografiju, kafu, Dejvida Linča. Smatra da je Dostojevski besmrtan. Doziva vetar za nove revolucije.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend