Klasici svetske i domaće književnosti koji su nas osvojili za sva vremena

0

Mmm… Sumrak, topla soba, omiljena fotelja, pucketanje vatre, plišano ćebe i, naravno, knjiga. Prava idila, zar ne? Samo, koju knjigu odabrati?

Uvek je dobro kada dobijemo slobodne vreme, što danas „zlata vredi”, te ga želimo i kvalitetno iskoristiti. Jedna od relaksirajućih stvari koju verovatno radite u slobodno vreme jeste čitanje. Često nam dugo treba da odlučimo koju knjigu želimo pročitati. Pre svega, ona treba da ispuni neke naše kriterijume, koji se, razumljivo, razlikuju od osobe do osobe. Iako se dešava da knjigu nasumično odaberemo, dobro je opredeliti se za one sa najboljim recenzijama. Zašto bismo se zamerali kolegama čitaocima? Šalu na stranu, odlično znamo da sve te knjige nisu dobile pozitivne recenzije tek tako, već da su morale da prođu kroz ruke profesionalaca ‒ od književnih kritičara do drugih pisaca. Zato budite sigurni da kada odaberete dobro ocenjenu knjigu, nećete pogrešiti, osim što će Vam se, možda, više dopasti nego drugima ili obratno.

A evo spiska nekih knjiga, takozvanih klasika, koje već decenijama privlače čitaoce, pa su uvek zanimljive koliko god puta im se rado vraćali ili ih pak prvi put čitali, a koji je svake godine duži bar za pet knjiga:

  • „Elektra” (430 – 420. p. n. e), „Kralj Edip” (430. p. n. e) i „Antigona” (441. p. n. e) Sofoklea;
  • „Božanstvena komedija” (1308 – 1321) Dantea Aligijerija, koja se sastoji se iz tri dela: „Pakao”, „Čistilište” i „Raj”;
  • „Romeo i Julija” (1597), „Hamlet” (1600), „Otelo”, (1603) „Magbet” (1603) i „Kralj Lir” (1605) Vilijama Šekspira;
  • „Don Kihot” (1615) Migela de Servantesa ‒ nakon „Biblije”, najviše je objavljivana i najprevođenija knjiga na svetu;
  • „Izgubljeni raj” (1667) Džona Miltona ‒ jedno od najboljih dela napisanih na engleskom jeziku;
  • „Razum i osećajnost” (1811), „Gordost i predrasude” (28. januar 1813), „Mansfild park” (jul 1814), „Ema” (23. decembar 1815), „Nortengerska opatija” (decembar 1817) i „Pod tuđim uticajem” (1818) Džejn Ostin;
  • „Frankenštajn ili moderni Prometej” (1. januar 1818) Meri Šeli;
  • „Kromvel” (1827), „Zvonar Bogorodičine crkve” (16. mart 1831), „Jadnici” (1862), „Čovek koji se smeje” (april 1869) i „Devedeset treća” (1874) Viktora Igoa;
  • „Oliver Tvist” (1838), „Božićna priča” (19. decembar 1843), „Dejvid Koperfild” (novembar 1850) i „Velika očekivanja” (1861) Čarlsa Dikensa;
  • „Orkanski visovi” (decembar 1847) Emili Bronte ‒ njen jedini objavljeni roman;
  • „Madam Bovari”(1856) Gistava Flobera;
  • „Rat i mir” (1869) i „Ana Karenjina” (april 1877) Lava Nikoljaevića Tolstoja;
  • „Galeb” (1895 – 1896), „Ujka Vanja” (1897), „Tri sestre” (1901) i „Višnjik” (1904) Antona Pavloviča Čehova;
  • „Dnevnik o Čarnojeviću” (1920), „Seobe” (1929) i „Roman o Londonu” (1971) Miloša Crnjanskog;
  • „Stepski vuk” (1927), „Narcis i Zlatousti” (1930) i „Igra staklenih perli” (februara 1931 – 1943) Hermana Hesea;
  • „Snegovi Kilimandžara” (1935), „Imati i nemati” (1937), „Za kim zvona zvone?” (21. oktobar 1940) i „Starac i more” (1. septembar 1952) Ernesta Hemingveja;
  • „Mali princ” (april 1943) Antoana de Sent-Egziperija – jedna je od najprodavanijih knjiga na svetu;
  • „Iskričavi cijanid” (1944) i sva druga dela Agate Kristi, najobjavljivanije autorke svih vremena, u kojima su glavni likovi detektiv Herkul Poaro i gospođica Marpl;
  • „Na Drini ćuprija” (mart 1945), „Travnička hronika” (1945), „Gospođica” (1945) i „Prokleta avlija” (1954) Ive Andrića;
  • „Dugo putovanje u noć” (2. februar 1956) Judžina O’Nila;
  • „Tišine” (1961), „Derviš i smrt” (1966), „Tvrđava” (1970) i „Ostrvo” (1974) Mehmeda – Meše Selimovića;
  • „Mansarda” (1962), „Psalam 44” (1962), „Porodični cirkus: Rani jadi” (1970 – 1983), „Porodični cirkus: Bašta, pepeo” (1965), „Porodični cirkus: Peščanik” (1972), „Grobnica za Borisa Davidoviča: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti” (1976), „Čas anatomije” (1978), „Noć i magla” (1983) i Enciklopedija mrtvih” (1983) Danila Kiša;
  • „Sto godina samoće” (30. maj 1967), „Hronika najavljene smrti” (1981), „Ljubav u doba kolere” (1985) i „O ljubavi i drugim demonima” (1994) Gabrijela Garsije Markesa;
  • „Ime ruže” (1980), „Fukoovo klatno” (1988), „Ostrvo dana pređašnjeg” (1994), „Tajanstveni plamen kraljice Loane” (2004), „Praško groblje” (25. oktobar 2010) i „Nulti broj” (9. januar 2015) Umberta Eka;
  • „Hazarski rečnik” (1984) i „Predeo slikan čajem” (1988) Milorada Pavića.

Dovoljno izbora? Naravno, nemojte izostaviti ni sve ostale klasike eminentnih domaćih i stranih književnika koji ovde nisu navedeni. Uživajte u čitanju!

I da! Bez obzira što većinu knjiga „pročitate u dahu”, ne zaboravite da je neophodno da napravite pauzu time što ćete popiti svoj omiljeni bezalkoholni napitak kako Vam koncentracija ne bi opala, jer nas energija i održava trezvenim i sposobnim za „novo oživljavanje ovih junaka i njihovih priča” (u našoj mašti).

#ForTheLoveOfIt

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend