Vrtlog ispod površine međuljudskih odnosa

0

Ove nedelje (16. oktobra) održano je finale takmičarskog dela 23. Festivala koreografskih minijatura. U finalu je publici predstavljeno sedam koreografija mladih stvaralaca i svaka je na svoj način nosila značajan igračko-koreografski pečat. Meni su dve minijature bile naročito interesantne.

Prva je „Vita Brevis“ čiju koreografiju potpisuje Katarina Ilijašević, a koju izvodi sa kolegom Nemanjom Boškovićem. Autorka ove minijature pronašla je inspiraciju u istoimenoj knjizi Justejina Gordera čije je glavne poruke poput odnosa između duha i tela, boga i ljudi, strasti i greha, sa akcentom na kratkoću života i priču o nesrećnoj ljubavi preslikala na sceni.

Foto; Stanko Đalić

Minijatura opisuje život koji je brz i kratak, opisuje današnje međuljudske odnose o kojima i pored svih naučno dostupnih činjenica malo znamo, jer nas praksa srozavanja istih podseća na to. Igrači na sceni kroz identifikovanje sa glavnim protagonistima knjige kreću u potragu za pronalaženjem načina da razumeju ljubav i odgovore na pitanje da li ju je uopšte moguće ostvariti u današnjem vremenu.

Dinamični i telesno izražajni pokreti izvođača prate skladnost muzičke podloge Braineno. Senzibilna, precizna, hitra igra sa dramatičnim elementima govori o jednom duetu modernih odnosa. Igrači su u potpunosti iskoristili celu scenu, a svetlo kao da je doprinosilo neizvesno-sumornoj atmosferi traganja za smislom.  Uzbuđenje, čežnja, strast, ignorisanje, odvajanja i razdvajanja kulminiraju zagrljajima pri pokretima dvoje igrača koji naizmenično i sugestivno izražavaju odbojnost i privlačnost.

Foto; Stanko Đalić

Tokom izvođenja u jednom momentu repetitivnim nasrtajima igrača kao da se žele oslikati ti uzaludni pokušaji dopiranja do onog drugog. U toj borbi muško-ženskih „nadigravanja“ rađa se ideja da je život kontradiktoran, ponekad apsurdan i da smo svi mi i pored konstantne potrage i truda za boljim odnosima nekako u kolapsu.

Završna scena ove minijature kao da simbolizuje odnos čoveka prema bogu i smislu života koji tako brzo prođe, a na kraju kojeg shvatamo koliko malo o njemu znamo.

Druga koreografska minijatura koju bih izdvojila je „Ispod površine“ Marina Lemića koju je izveo uz muzičku podlogu Arca-2 Blunted. Ovaj komad se prema lepoti pokreta i snazi izraza izdvojio na ovogodišnjoj finalnoj večeri festivala.

Foto; Stanko Đalić

Tehnički odlično i odmereno izveden komad. Pokreti igrača su dinamični i ritmični uz muziku koja deluje poput odjeka poniklog iz same duše. Svaki mišić tokom ekstenzija, skokova i okreta deluje poput osetljivog instrumenta. Atmosfera upućuje na nešto iskonsko, na bogatstvo pokreta jednog sveta koji izmiče vidljivoj površini postojanja.

Stiče se utisak da tokom vokalnog izražavanja, koji u pojedinim momentima zvuči kao glas iz animiranog filma „La Linea“, a zatim kao glas ispod površine vode, igrač istražuje „ljudski lavirint“ egzistencije interagujući sa svetom. Ta interakcija je začinjena pojedinim komičnim glasovnim izražajima koji prate u pojedinim segmentima robotizovane slojevite pokrete. Skladnost osvetljenosti scene se uklapa u ovaj komad jer doprinosi estetskoj izražajnosti i životnom elanu za kojim kroz pokret autor traga.

Mladi koreografi ovogodišnje finalne večeri festivala su kroz individualne priče svojih komada i simboliku koju one nose još jednom potvrdili da želja i potreba za izražavanjem umetničkom igrom nema nikakvih prepreka, niti granica. Nadam se da će daljim radom na sebi i svom umetničkom izražaju publiku obradovati nekim novim komadima vrednim pažnje.

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend