Umesto da za milost prosi, ona piše sa cvetom u kosi

0

Spiskateljice ljudskih života,

Ugledao sam ti knjigu na trafici, a potom sam na nacionalnoj televiziji gledao kako troje ljudi reklamira tvoje delo pod mudrom palicom jedne na silu zabrinute promoterke, koju ću od januara biti obavezan da plaćam, kao da to već i sada ne radim. Navodno, okupili su se da razjasne jedan taman period naše prošlosti, a u stvari, samopregorno (ovaj izraz koristim tebi za ljubav) su odradili promociju. Ne zaboravi da im se zahvališ u sledećem kapitalnom delu. Oni nisu ni književni kritičari, ni istoričari, već bezobzirno rade ono što im položaj dozvoljava. Tvoja ekipa.

Promocija se pojavila u vrlo osetljivom trenutku. Ne znam da li su tučak i prašnici na tvojoj glavi sposobni da prime i loše vibracije, pa ću pokušati da ti objasnim o čemu se radi u duhu tvoje poetike. Ovih vetrovitih dana, dok kovitlaci žutog lišća plešu pred drhtavim, ali ponosnim koracima seljaka, radnika i poštene inteligencije, mračne sile nameću surove ultimatume legalno izabranim predstavnicima slobodarskog naroda. Hoće da ih nateraju da se odreknu rasadnika glasova koji je nemilosrdno eksploatisao ponosni otac devojčice i dečaka što nošenjem gajbica obezbediše sebi lagodan život, jer ne bejahu lenji kao milioni pripadnika snaga haosa i bezumlja. Možeš li da zamisliš koliko si uticajna kada je čitava ta priča pala u senku nakon tvog pisanija? Mogu da zamislim koliko ljudi je očajno zbog toga. Zbog tebe i tvojih đaka. Ponovo.  ’Ej, ponovo!?

Uopšte me ne zanima da li ćeš mi zameriti na tome što nastupam otvoreno i što naglo menjam ton. Uništila si mnoge živote, nemaš adute da tražiš poštovanje i da imaš iole savesti ne bi dozvolila sebi da se nakog svega, oglašavaš ovim galimatijasom baljezgarija ili na bilo koji drugi način. Nikada nisam bio zagovornik zabrane knjiga. Svako ima prava da piše o čemu hoće. Na kraju krajeva, i budala treba da ostavi traga, da ljudi znaju koje staze da zaobilaze. Međutim, kad neko nije samo budala, već i spiskatelj tuđih života, onda stvar postaje mnogo ozbiljnija. Ko ima stomak da objavi  knjigu nekažnjene spiskateljice ljudskih života? Kome to odgovara? Da li je moguće da i dalje živimo u zemlji u kojoj ti i tvoje fatamorgane možete nekoga da zainteresujete?

Aj, pa da se više ne vidimo

Mnogo mojih prijatelja je napustilo ovu zemlju. Voleo bih da mogu da im kažem da su se stvari promenile, da ovde više ne prolaze jeftine politikantske rabote i da se ostvarenja poremećenih umova ne guraju u prvi plan, ali to jednostavno, nije istina. Dragi moji, ovde nije gore nego devedesetih, ali lagao bih kada vam ne bih rekao da nije ni bolje. Želim da živimo u našem gradu, u našoj zemlji, ali sve mi se više čini da ova zemlja i ovaj grad nikada nisu ni bili naši.

No, da ne lamentiramo, pišite iz tog vašeg izgnanstva, da se i mi jednom obradujemo novostima iz inostranstva. Pišite, ovo je ipak vaša kuća, ko ih…

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend