U Beogradu je 18. novembra na sceni Bitef teatra izvedena predstava savremene igre „San letnje noći“, prema motivima istoimene komedije Vilijama Šekspira, u koreografiji Isidore Stanišić. Predstava je premijerno prikazana na 13. Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu, a 12. oktobra i na sceni Bitef teatra.

Ovo je četvrti plesni komad koji se prikazuje na sceni Bitef teatra, nakon „Otela“, „Magbeta“ i „Soneta“, koji koristi delo Vilijama Šekspira kao polaznu osnovu, s ciljem da se publici predstave različiti stilovi savremenog plesnog teatra.

Ako je Šekspir u svojim delima simbolično predvideo većinu boljki ljudske prirode, onda je Isidora Stanišić, ta njegova proročanstva oblikovala u sjajnu, u svakom detalju promišljenu, umetničku predstavu u pokretu.

Komad započinje snimkom umirujućeg ženskog glasa (interfejsa-mozga-računara), dok se u pozadini čuje šum morskih talasa, savršen prikaz onoga što se sluša u pokušaju savladavanja insomnije i moderne težnje da se san programira. Na sceni se pojavljuje devojčica koja rasipa latice ruža po sceni koja simbolizuje krevet, da bi se u izvesnom momentu pojavili i igrači, u kostimima robota, lelujajući se u ritmu morskih talasa obasjani crvenom svetlošću koja kao da doprinosi atmosferi topline, sigurnosti i uljuljkanosti. No, da li je taj prizor zapravo simbolika iluzije i laži u kojem obitava svest savremenog čoveka? Putujemo li kroz prostor i vreme, sve do uništenja osnovnih vrednosti koje nas čine ljudima?

Tranzit iz sveta koji znamo u neki kibernetički odvija se koreografski veoma izražajno, a rediteljski veoma precizno usmereno: veze koje više nisu veze, snovi koji više nisu snovi, zavedenost ljudskog uma u težnji da dostigne napredak po svaku cenu vode pojedinca u jednu tragikomičnu budućnost.

Prema rečima koreografkinje predstava polazi od Šekspirove konstatacije: „Čovek je tek magarac, ako bi hteo da razloži san“, čime nas ona uvodi u svet opšteprisutne veštačke inteligencije koja kao takva negira postojanje sna.

Osam vrlo predanih igrača konkretno i metaforički su bezizlazno zaglavljeni u ne tako svetloj budućnosti koje u izvesnom smislu i nisu svesni, kao što nisu ni roboti.

Utisak o čvrstoj celini komada je postignut zbog zajedničkih tema (bliskost, ljubav, strast, harmonija, san) izraženih u pojedinačnim prizorima, od onog gde dvoje igrača robotizovanim pokretima pokušava da bude blisko, ali ih njihovi oklopi u tome ometaju i dezorijentišu, do onog kad ni jabuka s drveta Spoznaje više ne može biti konzumirana, jer maska virtuelne stvarnosti čoveku ne dozvoljava da shvati ko je.

Posebnu pažnju privlači ritmična muzika, kao i lajtmotiv koji otvara i zatvara predstavu, jer vodi pokrete igrača i udara na emocije publike.

Tokom čitave predstave uočljiva su poigravanja scenskim vizuelnim elementima i izdvajanjem jednog od igrača sa devojčicom u odnosu na grupu. Da li je izdvojeni subjekt ogledalo neosvešćenog pojedinca u dobu transhumanizma, oslonjen na sve ono što AI nosi sa sobom? Prema konstataciji Isidore Stanišić, kroz iznenadne bleskove sećanja predstava se kreće vremenski unazad razotkrivajući put evolucije koji kada ga je čovek preuzeo postaje dekadentan. Ljudska opsednutost artificijelnom inteligencijom „AI“ podseća na ono magareće „IA“, što čovek delom sebi i prognozira u sagledavanju budućnosti.

Takođe, devojčica koja se pojavljuje u predstavi, poput vilenjaka Malika iz Šekspirove komedijie, u svojim pokušajima da pomogne više škodi no što pomaže u lavirintu beznadnih „stradanja“ igrača.

Predstava se završava scenom, koja kao da je okupana mesečevom svetlošću, na kojoj je usnula devojčica u fetalnom položaju i koja se u jednom trenutku na nagli završetak muzike budi i vrišti. Da li je simbolika vriska poput one tri tačke koje nađemo na kraju rečenice, a koje koreografkinja ostavlja publici da ispiše istinski kraj ove predstave u realnom životu?

Ovaj komad savremene igre sa sobom nosi pečat savremenosti, savremenih duhovnih događanja koje istražujemo kroz univerzalni jezik pokreta i koji nam pomažu u prevođenju trauma stvarnosti u snagu umetnosti i magije koja nastaje u pokretima, kricima, igri svetlosti i mraka, tamo gde prestaju reči.

Oglašavanje

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend