Spasi me šamana, šabana i trača

1

Po pisanju prćijanskih medija, gospođa lekar je odlučila da postane gospodin lekar  da bi ugrabila još koju godinu do odlaska u penziju. Država nema magični štapić da zaposli sve mlade lekare, ali zašto bi se i bavila takvim tričarijama kada ima moć da od babe napravi dedu i da novorođenčetu u trećem dobu omogoći da nastavi bogato da prihoduje na grbači običnih smrtnika?

Malo šta može stvarno da začudi u zemlji Prćiji. Prćijanci cokću i negoduju, ali u suštini, gomila njih gleda da poždere sve što može bez obzira na to koliko će života uništiti grabeći ono što mu ne pripada. Uzmimo da četvorica sede u kafani i čitaju ovu vest. Prvi je, u vreme poplava, prodavao gumene čizme i baterijske lampe pet puta skuplje nego inače. Drugi vozi taksi na divljaka, turistima menja evre u dinare SFR Jugoslavije. Treći, član desetak pravoslavnih organizacija na Fejsbuku, kritikuje Sirijce zbog toga što, čak i u ovim uslovima u kojima se nalaze, neće da jedu svinjetinu, a on ždere pečenje na Nikoljdan (nije on to uradio na svoju ruku, mrs je blagosiljao pop dok je zabadao badnjak u hladnjak onog drugog, taksiste). Četvrti je juče isplatio poslednjih sto evra za diplomu; ne podnosi “večite studente”. Svi do jednog, pomenutoj gospođi lekarki pominju seme lopovsko i nazivaju je nakazom. Ko zna koliko bi ovaj bunt trajao da u kafanu nije ušao Peti i naručio turu za sve. Ne plaća on piće zato što ih voli. Njemu se ne sviđa tema. Već petnaest godina je u invalidskoj penziji, a kopa bunare po selu, pa mu nešto baš i nije stalo do revizije. Skrenuće priču na druge stvari, pa makar gospođa lekarka držala bank još sto godina. Šta ga se tiče?

Eto, to je javno mnjenje po ukusu prćijanskih novinara. Oh, kako ga oni samo neguju! Ugađaju mu niskim strastima, jeftinim rečnikom, eksplicitnim prikazima zverstava, ispraznim tumačenjima stvarnosti zasnovanim na primitivnim predrasudama, polovičnim informacijama ili potpunim lažima, gomilom gnusobe. Kakva crna gramatička pravila, kakvi postulati novinarstva, bazična čovečnost, kome je to potrebno?  Prćijanski novinar hoće da napiše tekst koji će kod pomenute petorice povećati potrošnju piva i pljuvačke. Radi samo ono što ga ‘lebom ‘rani, a bogme i donosi miran san, jer njegovo pisanije neće izazvati nepoželjno talasanje među šamanima. Neće da se zamera, nije on zbog toga novinar. Piše svojim šabanima i uživa.

Da, zaboravih da napomenem da Prćijom vladaju šamani. Oni su toliko moćni da gospođu lekarku mogu da pretvore u gospodina lekara, i to o narodnom trošku, a da niko ne pusti ni glasa. Prćijanci nisu bogati, ali su nerazumni, alavi i raspikuće, pa im nije problem da se njihov novac troši na gospođinu transformaciju iz ekonomskih razloga, iako bi mogao da namiri stipendiju nekog mladog lekara ili da zalegne za kupovinu neophodnog medicinskog uređaja. Uzgred budi rečeno, ko zna kome je lekarka već sredila banjsko lečenje ili invalidsku penziju i ko sve računa da će danas, sutra, moći da se osloni na lekara po istom pitanju? Još bi, u celoj gunguli,  mogli i da se okite slobodoumljem, jer ih ne interesuje šta je u nečijim gaćama, nego za šta se koristi faksimil. Milina jedna. Šamani siti, šabani bleje.

Nevolja je u tome što u Prćiji ne žive samo prćijanski novinari, šamani i šabani. Mladi lekari će otići ili će biti primorani da taksiraju, osuđeni na milost i nemilost onih koji strancima uvaljuju dinare iz vremena SFRJ, o životima će im odlučivati crnoberzijanci, pravdaće se onima koji ne znaju za veću vrednost od mrsa, a najviša mesta će biti rezervisana za one sa kupljenim diplomama. Malo po malo, i oni će prestati da se zameraju i platiće piće protuvama. Kad se razbole od svega, moliće gospođu gospodina lekara da im dozvoli da odu u banju, ali starina neće moći da im izađe u susret bez finansijske nadoknade, jer će tada skupljati novac za novo srce. Pop će nastupiti u finalu, sa sve badnjakom zabodenim u hladnjak.

Onima koji ne pripadaju kategorijama koje sam naveo želim da se probude i da mi kažu da sam sve ovo samo sanjao.

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

1 komentar

  1. Avatar
    Odžacar Besposličarević na

    Нешто ми се ово све чини познато…предухитрио те Херодот али лепо да си поновио, људска природа се не мења…

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend