Slučaj UNESCO – nismo pobedili, provukli smo se

0

Neobično me je obradovala vest da tzv. država Kosovo nije primljena u UNESCO. Višedecenijski neuspesi Srbije na planu međunarodne politike su me naterali da ishod ovog glasanja primim sa rezervom, da sačekam još nekoliko dana kako bih se uverio da je odluka konačna i da raznorazni lobiji neće, kao mnogo puta do sada, izdejstvovati preinačenje zaključka koji je opravdan po svim civilizacijskim obzirima. To se, do ovog trenutka, kada pišem ovaj tekst, nije dogodilo, a nadam se da se neće ni dogoditi. Ništa me ne bi iznenadilo, ali nekako, uprkos krajnje neshvatljivim postupcima moćnika u prošlosti, u meni uvek istrajava nada da i beskrupuloznost velikih sila ima svoje granice. Voleo bih da sam u pravu. Praštajte moj skepticizam, nagledao sam se „sila Boga ne moli“ varijanti. Želim da mi se u budućnosti smejete zato što sam bio paranoičan.

Odbijanje zahteva tzv. države Kosovo da uđe u UNESCO je sasvim očekivano, izazvalo salve oduševljenja. Ljudi danima objavljuju spiskove država koje su glasale protiv, pa i onih koje su bile uzdržane i na taj način onemogućile da ovaj predlog dobije dvotrećinsku većinu i izražavaju im svoju zahvalnost, koja je u nekim slučajevima, vrlo duhovita, pa i komična. Kažem, sve je to očekivano, samo bih voleo da ukažem na nekoliko zabluda koje bi ova euforija mogla da razbokori.

Svim tim državama zaista treba odati priznanje, jer uopšte ne sumnjam u to da su bile pod strahovitim pritiskom snažnih zemalja koje su glasale za. Međutim, trebalo bi uvažiti i, kako mi se čini, ključnu činjenicu – pogađate, Rusiju. Zahvaljujući Velikom medvedu, mnoge od ovih zemalja su imale ozbiljna „leđa“ za svoju odluku. Čisto sumnjam da bi odluka većine onih koji su glasali protiv prijema bila takva da se glasanje dogodilo pre petnaestak godina. Naravno, nisam rekao ništa novo, ali hoću da ukažem na to da je u pitanju politička odluka (dakle, postupak preduzet u skladu sa realnim geopolitičkim okolnostima), a ne demonstracija velike ljubavi prema Srbiji. Nema mesta enormnim izlivima emocija.

Još nekoliko stvari što se tiče Rusije. Svaka velika sila reaguje samo zbog toga da bi zaštitila svoje interese, a u to spada i demonstracija moći. Ovo je segment velike šahovske partije između Rusije i SAD-a i srećnim sticajem okolnosti, u ovom slučaju je pobedio gigant sklon Srbiji. Sa druge strane, ta sklonost nije zanemarljiva i sasvim je netačno tvrditi da nam Rusija nikada u istoriji nije pomogla, jer je ona to učinila u odsudnim trenucima po naš narod. Navešću samo pomoć Rusije našim iseljenicima u Ugarskoj u 17. i 18. veku, a takvih primera je sijaset. Bez te pomoći, Srbi danas ne bi imali ni svoj jezik, ni svoj nacionalni identitet, ni svoju državu. Nije baš sve bilo tako idilično, jer su Rusi pokušavali da nas sasvim privuku sebi. Međutim, veliki ljudi našeg naroda su shvatili da se na Rusiju valja osloniti, ali da isto tako, obrazovanje, moć znanja, treba potražiti u Zapadnoj Evropi. Izvukli su najbolje za sebe same, ali i za svoj narod u veoma teškim okolnostima, jer nisu podlegli snovima o istočnom velikom bratu ili zapadnom sofisticiranom učitelju koji jedva čeka da ti ostvari snove, a visoko obrazovanje u njima nije zatrlo osećaj pripadnosti svom narodu. Antička poslovica kaže „Savez sa jačim je nepouzdan“. To bi, pogotovo u ovim povoljnim okolnostima, morali da imamo na umu. Osim toga, ako bi se sagledali odnosi Nemačke i Rusije kroz istoriju, lako bi se došlo do zaključka da su ove države uglavnom imale odličnu saradnju. Bilo je i krvavih godina, kao i uvek kada se sukobe oni koji jedni za druge znaju da su nemilosrdni, ali istorijski gledano, to su samo epizode.

Toliko o velikim silama. Sad je pitanje, gde smo mi? Polazim od sebe. Nikada nisam bio u Gračanici, Pećkoj patrijaršiji, Visokim Dečanima, Lazarici… Koliko god da me je obradovala vest da tzv. država Kosovo (insistiram na terminu Kosovo i Metohija, jer ova druga odrednica označava upravo dušu onoga do čega nam je toliko stalo) nije primljena u UNESCO, nisam mogao da savladam jednu misao koja mi se javila. Naime, upitao sam se, kako je moguće da su Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Rusija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, Narodna Demokratska Republika Koreja, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela i Zimbabve uspele da mi nabace osmeh na lice zalaganjem za veoma značajna mesta na kojima nikada nisam bio, a koja sam uvek osećao kao svoja? Mogu ja sad da kažem da sam dosta toga pročitao o ovim manastirima i da shvatam njihovu nacionalnu, ali pre svega duhovnu vrednost, ali ja zaista nikada nisam otišao da obiđem te svetinje. Dalje, pitam se, zašto je naša država, tokom poslednjih stotinu godina, dozvolila da sve ovo uopšte dođe u pitanje, da li smo mi, kao narod, bili nedovoljno pažljivi prema sopstvenim svetinjama? Kako iskoristiti ovu povoljnu odluku da se u ovim nezahvalnim okolnostima učini mnogo više za temelje naše države i duhovnosti (koja nije samo srpska, već je opšte dobro)? Šta nam je zaista važno – lepa vest ili konkretna dela?

Ne pripadam onima koji Kosovski boj svrstavaju u srpsku mitomaniju i čude se tome kako neko može da slavi poraz, jer mislim da bi po toj logici i Grci trebali da se odreknu Leonide. Ti porazi su simbol više žrtve, a ne dostizanja pragmatičnog cilja. Na takvim podvizima bi trebala da se temelji evropska civilizacija, a ne na operaciji “Spržena zemlja”.

Želim samo da se zamislimo i da sebi postavimo ovih nekoliko pitanja koja sam naveo. Za slavlje nikada nije kasno.

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend