Foto: Željko Jovanović

„Život je, kažu, kao knjiga. Ali, život je ispisan na hiljadama praznih stranica. Možete ispričati priču i tvrditi da je istinita. Ali, to je stvar izbora, odlučiti koji papir i kojim redosledom. Naša priča je jedna od mnogih.“ Ovim rečima počinje predstava pod nazivom „Četrdeset“, koreografa Jua Stromgrena, u izvođenju Poljskog teatra igre iz Poznanja, koji je ove godine prvi put gostovao na Beogradskom festivalu igre. Uvodna priča predstavlja odraz jedne evropske zemlje kroz život Poljakinje Ursule, koja je rođena 1973. i koja do svog četrdesetog rođendana proživljava brojne sumnje, nade, borbe, posledice izbora, vođena žudnjom za životom i voljom za preživljavanjem. Tokom prvih scena saznajemo kakvo je okruženje u kojem je Ursula rođena. To je period „strašnog realizma“ ili drugačije rečeno terora koji jedan narod trpi iza Gvozdene zavese. Okolnosti koje prate njeno rođenje (sumnja da je njen zvanični otac (Andrej) biološki otac, odlazak iz Poljske francuskog muzičara (Fransoa) kojim je njena majka (Karina) bila zanesena) upućuju na to da ispod prividno uravnotežene sredine jednakih leži pasivno-agresivna sredina. Okružena tim sivilom stvarnosti Ursula sama kreira svoj fantastični svet u bojama, polazište svih promena koje će kasnije nastati.

Foto: Željko Jovanović

U predstavi su osamdesete godine prošlog veka predstavljene pomahnitalim radom zaposlenih u pošti, kao da osim za posao i kuću ljudi nisu imali osećaja, niti vremena za bilo šta drugo. Međutim, simbolika pošte kao tadašnjeg kanala protoka informacija i sve bržeg, na kraju pomahnitalog, rada zaposlenih podsećaju na polako hvatanje zaleta ka otvaranju svetu i nekim novim životnim pravilima.

Poslednja dekada prošlog veka simbolizuje dugoočekivane promene u stvarnosti, u predstavi prikazane zvucima gitare koji glavnu junakinju privlače, mame i nagone da se otisne u do tada nepoznat svet van Poljske. Na svom putu po haotičnoj Evropi, Ursula pokušava da pronađe kompromis između ličnih ambicija i okolnosti koje je okružuju. U Poljsku se nakon mnogo godina vraća kao sasvim druga žena, a donoseći na svet ćerku, donosi jedan novi život i vesnika novih promena u društvu Poljske.

Scenografijom tokom čitave predstave dominiraju četiri ogromna platna izlepljena papirima, metaforički zidovi kroz koje stranice ljudskih života i sudbina nisu mogle dalje. Stranice zarobljene u vremenu, životni izbori koji čekaju da jednog dana budu ispisani i pretvoreni u knjigu. Onu istorijsku, koju će Ursula na kraju odlučiti da napiše, a koja će pričati o odnosima prošlosti i sadašnjosti jedne zemlje u Evropi, sela i grada, života i smrti, promenama u međuljudskim odnosima… Čak je i poigravanje svetlosnim efektima na sceni u znaku vesnika evolucije jedne zemlje (od intenzivnih plavo-crvenih na početku predstave do pastelnih zeleno-žutih tonova na kraju).

Koreografska šema predstave podseća na krug događaja koji se beskrajno rotira i evoluira. Kako se broj interakcija glavne junakinje i ostalih plesača povećava njeni pokreti variraju i talasaju od glatkih i spokojnih do zauzetih i haotičnih. Periodični igrači u nekoliko navrata interaguju izraženim ekstenzijama ekstremiteta i izvijenim leđima, predstavljajući metaforičko padanje u trans pre ponovnog razdvajanja i pojedinačnog udaljavanja.

Realnost (ni)je fikcija, a istina nikada nije istina. Sve zavisi od detalja koji se ističu ili preuveličavaju. Umetnost i istorija nas često uče da istina uvek ima više lica, zavisno od ugla gledanja, kao i promene.

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend