Cvrkuću nebeska zvona još jednog ozeblog septembarskog jutra.

Sve je kao i onda, toga dana, toga iščekivanog sutra.

Ali tebe tu više nema.

Samo tebe nema…

 

U jesenjoj bašti opet laticama doziva tvoja roze ruža.

Oko nje zuji roj pčela,

A umesto tebe raširene ruke mi pruža i

Sada smeši se jedna ruža bela.

 

Nikada ova uspomena izbledeti neće!

U meni tiho jeca iluzija o onome detetu sreće.

Plamen sveće sve jače gori,

Dok život sa životom nastavlja da se bori.

 

Cvrkuću nebeska zvona još jednog ozeblog septembarskog jutra.

Sve je kao i onda, toga dana, toga iščekivanog sutra.

Ali više tu nema tebe.

Samo nema tebe…

 

(Najdražoj baki, Smilji Ilić)

(Fotografija: „Autumn morning”; ©Vikimedija)

Vaši komentari na tekst

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend