Otac mi pruža alat,

prepustio mi je visinu,

ovako, pred nosom,

zidovi otkrivaju neviđene rane,

vijugave tragove krvi,

ostatke potpisa, mog ili očevog,

uskoro će pokriti kreč,

pažljivo prevlačim plafon,

da bele kapi ne padaju,

po glavi poda mnom,

na glavu nada mnom,

otac mi govori životne priče.

 

Blage ruke dolivaju vodu,

prstima meša kreč,

prošlo je mnogo vremena,

i dalje ne popušta,

njega, kaže, ništa ne peče,

rad je da zapne umesto mene,

obigrava oko tri dugačka eksera,

uveren da ne mogu sam,

mršti se na njih,

kao da su zabodeni u moje udove,

a ne u zid,

psuje u stihovima, kalamburi muku.

 

Ramenom pridržava merdevine,

iako to nije potrebno,

skreće mi pažnju na svaki detalj,

otac je bio i jeste pre mene,

delimo strah od visine,

ali su nam visine različite,

jednodušno izgovaramo bitne reči,

drugačijom pameću merimo,

ne prigovara mojim odstupanjima,

prepušta mi visinu,

ne misli da sam bolji majstor,

star, važan, gleda da ne padnem.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend