Neću više da pišem,
reči su davno postale preskupe,
samo, ja sam imao druga posla,
popisivao sam stvari,
nagomilane na ulazu u moju sobu,
brižljivi ljudi su mi poklonili,
stolove, bojlere, česme, tepihe, zavese,
čoveče! izabrali su i boju jastučnica,
toliko su se potrudili da mi ugode da…
da mi je bilo neprijatno da im kažem
to me ne interesuje.

Skupio sam sve što su mi namenili,
podigao sam barikade,
unutra je ostala samo jedna stolica,
nekoliko iznosanih stvari i iskrzani rokovnik,
pun je nekakvih beleški, intimnih,
za dlaku autističnih asocijacija bez značenja,
ponekad se prisetim šta sam hteo da kažem,
sad uviđam da sam se mnogo sekirao,
a trebalo je da se pravim zabrinut,
jer zapravo, nisam ni imao šta da kažem,
samo sam mislio da umem da pripovedam.

Neki dan, probi zrak kroz nered,
čestice prašine su se uskomešale,
mislio sam da će jednom ljudi nagrnuti,
ali i to je bila samo fantazija,
jedno od mnogih mojih uobraženja,
nesposoban da smislim logičan kraj,
samoobmanut gutam suv sitniš,
shvatajući da sam proćerdao bezbrižne dane,
ostalo je samo da mi krajcare poderu utrobu,
kule od peska su potrošena metafora,
baš me briga, ja sam mrtav.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend