Oprosti mi jednom nedovršenom, teškom pesmom,

a ja ću se povući iza sanjivih recitala, u kraj senke.

Nikada nisam vodio bezbolnu igru, zaboravio slom.

Mene okupljaju druge slike, drugačije spiraju reke.

 

Pusti! Nek mrak udomi i poslednju svoju prazninu.

Moram da napijem jednu prikazama, sam, po volji.

Krug nema kusur, u zalud čamdžija pabirči sitninu.

Nemoj da drhtiš, budi lepa, čuj – „Vraćam se bolji!“

 

Živi, moje su ruke suviše slabe da podignu svet…

Srcem grlim, grudima čuvam, okom otvaram vrata.

Živim kako umem, splet po splet, pomilovan, a klet.

Reči su jedini zasluženi plen, mog mira i mog rata.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend