Izvan naravnog

0

Krug nema kusur,

iz početka u kraj, iz kraja u početak,

ništa ne živi bez ljubavi, i pored smrti,

beskrajno bivstvovanje u beskonačnom,

a putniku je potreban konak,

ma koliko lepo govorio o bokorenju krajolika,

ipak gnječi komad hleba.

Koliko nesklada u krčmi…

Laktovi na stolovima,

reči zvone u prazno, prsti zamazuju staklo,

neko vreme nekad postoji zauvek,

zagušljivo svratište pokislih, pripitih namernika,

prašinari ćute da bi videli šta će da se dogodi,

ljudi od reči ne viču, larmaju trgovci,

mladi ljudi željni sebe.

Odlazim u nevreme…

Naravno mi nije dovoljno,

voljan sam da bauljam kroz grmljavinu,

jalove grane mogu da ubiju,

blato može da polomi noge,

šuma može da prevari misli,

ali grom može da ostavi rascep,

centar moje kružnice.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend