Iznad potopljenih jarbola

0

Nemarno budni, u strašnoj luci greha i bola,

čekamo dan, komad hleba.

Pevamo izmaglici iznad potopljenih jarbola,

kao da nema drugog neba.

 

Vetar sa pučine (so na naše rane i kamen),

za nas nije glasnik daljine.

Nismo napustili ništa. Jedan tričav znamen,

ne kadi naše teške tišine.

 

Ipak, jedni drugima znamo da pružimo ruke.

Izmoreni jadnom pesmom,

u kolu, na ivici, na crnom doku sablasne luke,

iako sami, zajedno jesmo.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend