Ne odustajte! – Za bolesnu decu se vredi boriti!

0

Koliko sam samo puta počeo ovaj tekst. Poceo i, stao. Napravio u glavi par rečenica, dojurio do kompa i, blokada. Hoću da napišem ali ne mogu. Stajem kod prve rečenice. I briše mi se memorija. Ovo je bukvalno četvrti put da počinjem tekst da pišem. Želim i napisaću ga jer moram sebe da pobedim. Još jednom. Opet.

Znam gde živim. Znate gde živimo. Neko će da kaže, ćuti, može i gore. Neko će da se žali ali, paradiraće u svoja četiri zida i to je to. Vlada ozbiljna apatija, kako u narodu, tako i u vlasti. Ali, to nije tema. Zakleo sam se u sve što mi je sveto da prostor na Adriji Dejli magazinu neću okupirati politikom iako je to izvor raznih šala i zaraze. Dakle, kratko ću. „Živimo u državi gde se istina utvrđuje poligrafom a deca leče SMS-om“. To je jedan od omiljenih tvitova. Nažalost ispravan i tačan. A ne bih tako želeo.

Sad kad sam sebi dao malo oduška i blagog sakrazma, mogu da krenem u srž onog što me muči. Nasvirao sam se i napevao raznih humanitarnih akcija. Bukvalno od Kraljeva do Novog Sada. Sa Pilotima, sa bendovima raznim. Sam nekad. Da ne pominjem imena dece jer bi bilo nekulturno. Ali, kada bi me opet zvali, opet bih sve ponovio. Opet bih uzeo violinu, mikrofon i ostalu opremu. Stvarno mi nije teško.

Desilo se tako da su te akcije bile u ekspanziji i da nekog trenutka, kao da je došlo do zamora materijala, sve je utihnulo. Nemoguće da su sva deca namirena. Nemoguće je da smo svi zdravi i da nam cvetaju ruže. Pre će biti da nam cvetaju ružičaste naočare koje mi stavljamo sa sve lepkom posred face. Ok, ok, zadirem u politiku. Stajem.

Ergo, na videlo su u medijima izašle “činjenice” o raznim prevarama humanitarnih agencija, roditelja itd. Puritanski mediji su se utrkivali ko će grozniju naslovnu stranu da stavi i da optuži bez tužbe i procesa sve i svakog.
Napravili su samo štetu. I to su napravili štetu onima koji bi trebalo da imaju najviše koristi od medija – deci!
Akcije su stale. Nije više bilo koncerata za decu, nije bilo više humanitarnog rada. Ništa! A sve zbog prokletih medija željnih krvi, „dobrih“ naslova i kobajagi „prave istine“ odnosno pozadine.  Mnogo je vode trebalo da proteče Dunavom da bi se opet krenulo ispočetka.

Pre šest dana me zove moj drug Pavko, lider Sir Kan benda i, poziva me da pomognem u novoj akciji. Samo pitam kad. Kaže ponedeljak. Super, tu sam. I ne radim. Dolazim. Ne pitam ni šta ni kako. Pomažemo jedni drugima u organizaciji kako znamo i umemo.

Ulazim u Wurst, gde se organizuje humanitarna svirka. I u svoj galami, čujem dečiji vokal koji se probija kroz zamor i viče “Filipeeeee!”. Okrećem se i vidim klinca kako sedi u stolici zavaljen i naravno prilazim sa osmehom. Klinja mi kaze: Ej, večeras samo Parni Valjak sviramo, hoću da su svi na nogama” I drhti od sreće. Kažem, naravno, zato sam i došao. Idem da rasklopim instrument i eto me nazad. Dok to govorim, kapiram da je on zvezda večeri i da jedino on sa svojih 13 godina neće stati na noge jer ima cerebralnu paralizu. Za njega se večeras borimo.

Počinje veče, malac je pored bine i peva pesme Parnog Valjka.
Da li stoji? – O, da! Otima se bukvalno iz ruku roditelja jer tako želi. Jer ima životnu energiju. Sa 13 godina, nesputanu. Peva “Lutku za bal” od Valjka i nakon pesme se zahvaljuje kao veliki svima koji su došli i koji mu pomažu sve ovo vreme. Nema duše koja je ostala ravnodušna na njegove reči. Stavljena je kutija od klirita za dobrovoljni prilog pored benda i malo po malo ali, puni se.

Ja sam tu sa violinom, svuda. Motam se. Opet čujem u svoj onoj gužvi svoje ime iz grla jednog 13. godisnjeg dečaka: – Filipeeeeee!
Evoooo, rekoh. Šta te sad muči? – Pita me sav ozbiljan, a što ti ne stojiš na bini sa bendom? Odgovaram u sekundi. Pa da stojim gore, ne bih te čuo kad me zoveš pa ne bih ni mogao da dođem. Da, nasmejao sam klinca sa fantastičnom životnom energijom. Uspelo mi je. I sve što sam doživeo to veče nije ništa u poređenju sa njegovim dečijim licem i energijom čvrstom kao stena odraslog čoveka.

(H)Epilog

E sad. Dve stvari:

Ja mu od srca želim svo dobro ovog sveta i, Pavko, kad opet nešto bude organizovao za malca, obavezno me zovi.
Drugo, vama koji ste zdravi i koji nemate nikakvih problema sem što čačkate nos na semaforu, stavljate paćeničke statuse na FB, želim da poručim da se uzmete u pamet (što bi rekla moja keva) i da počnete da živite i rešavate probleme.

Ovaj klinja mi je taman došao kao šamar, kad sam na sekund u svom životu stao i pomislio, možda bih malo trebao da iskuliram?
Ne, nikad ne treba da iskuliram, uvek treba da idem/o napred i da sam/smo zahvalni Univerzumu za svako novo zdravo jutro.

Ako On može da se bori, možete i vi.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Nepomirljivi sam liberal, ateista, zagovornik građanskog društva. Ne volim tabue. Dakle, u Srbiji manjina! Od prezimena do političkog/životnog opredeljenja.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend