Na balkonu su bili pravi ljudi, botami ti kažem

0

Lepo je objašnjeno da mladi matematičari nisu izašli na balkon iz bezbednosnih razloga, i čemu sad polemika? U ovoj zemlji je pamet bezbednosni rizik već nekoliko vekova, to nije ništa novo, nemojte da se lažemo i da zloupotrebljavamo značajna postignuća naše dece u jeftine političke svrhe. Zamislite da su se uhvatili za ruke i skočili na plato ispred skupštine? Šta bi onda bilo? U redu, malo je verovatno da bi to tek tako učinio čak i neki građanin niskog koeficijenta inteligencije, a kamoli mladi matematičari, ali uvek postoji mogućnost da se tako nešto dogodi kad se uzburkaju emocije. Masa je mogla da počne da skandira uvredljive poruke na račun najzaslužnijih i pametna deca ne bi imala drugog izbora nego da se zalete na izdajnike. Botami ti kažem.

Morali smo da ih sačuvamo. Nisu oni navikli na to da ih masa podržava. Zar je trebalo da crvene i da se tresu od treme? Kakav monstrum bi to mogao da im priredi? To su osetljive dušice sklone nauci i svaka im čast na tome. Ali, nisu samo oni naša deca. Čemu diskriminacija? Imamo mi i onih junoša što zovu „čaleta“ kad dobiju keca, pa „čale završi“ sa profesorom i to tako da ovome nikada više ne padne na pamet da se bavi svojim poslom. Stavi mu cev domaće proizvodnje (domaće, ’alo) na čelo, pa da vidiš kako može da se zaključi viša ocena. Posle profa ode kod lekara, uzme bolovanje dok se stvar ne stiša, prima obračun na minimalac, i oseća se kao da je čovek. E, upravo te junoše će sutra biti većinski vlasnici kapitala i zapošljavati mlade naučnike da pakuju rafove, jer „đabe ti škola ka’ ne znaš mnogo jake ljude“. Botami ti kažem.

Mudro je odlučeno da najveći rizik podnesu botom odabrani. Zašto izlagati decu hladnoći i primamljivom ambisu, kad postoje oni koji su navikli da se nađu u raznim sendvičima? To su oni odvažni, hrabri ratnici koji se ne zbunjuju kad im Srbija, pošto postave pitanje: „Znate li koja je naša profesija?“, odgovori: „Au, au, au…“ Oni su došli iz tri lepa moralna i mentalna tesnaca, opstaju u svojoj milosnoj uskosti i ne znaju ni za šta drugo do toga da predstavljaju svoju otadžbinu kao milu materinu. Mogu ozlojeđeni ljudi da naklapaju šta god hoće, ali ovi heroji su „najbolji za šou“. Upravo takvi su društveno svesnim privrednicima ove države doneli najveću dobit i to u programima koji nisu režirani, nego se emituju uživo, dvadeset i četiri sata. Lako je biti igrač kad se kažnjava svako potapanje, oni plivaju u sopstvenom sadržaju! Botami ti kažem.

Ognjene Tošiću, Aleksa Konstantinove, Aleksa Milojeviću, Mihajlo Sporiću, Dušane Novičiću, Davide Milićeviću i Kosta Bizetiću, znajte da ništa niste propustili. Sve dok nadležni ne postanu ljudi sposobni da brinu prave brige, dok u školama ne prestane da vlada nepoštovanje autoriteta i nasilje, dok se maloumnici ne gurnu na marginu i dok se bezočno bogaćenje ne oporezuje u korist nauke, kulture, umetnosti, zdravstva, svaki doček na balkonu je samo kratkotrajno ublažavanje nezadovoljstva naroda. Tretman prema vaterpolistima je već decenijama očajan, a oni su bezbroj puta bili na tom balkonu. Ništa niste izgubili. Naprotiv, i vi i oni koji su se ovako poneli prema vama ćete čitav život nositi svoje zasluge. Svaka vam čast! Isprsite se, imate i rašta. Bogami vam kažem.

Dosta za danas.

 

 

 

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend