Žeđ

0

Dobro se sećam tog dana… Ostao je zabeležen u mom umu, mom srcu, mojoj duši.

Šetao sam ulicom i ugledao CVET – mali, lepi cvet bačen na ulici.

„Ko je mogao tako nešto da uradi?”, pitah se.

Prišao sam bliže cvetu kako bih proverio da li je još uvek živ. U tom trenutku, on se budio iz nesvesti. Onako ošamućen, rekao je da ga spasem, da mu pomognem – molio je! Odmah sam uzeo cvet i podigao ga sa zemlje.

„Šta želiš da učinim za tebe, maleni? Na koji način da ti pomognem, reci mi?”, upitao sam.

„Ubrao me je neki nezahvalan mladić, jer je želeo da se udvara devojci. Budući da ga je ona odbila, samo me je bacio. Nisam mu više bio od značaja”, jadao se cvet.

„Kakva drskost!”, rekoh.

Zatim mi cvet reče da je jako žedan.

„Eh, kada bi on samo znao koliko sam i ja žedan, a da u ovim pustim ulicama nigde ne mogu da pronađem vodu”, prođe mi pomisao kroz glavu.

Bilo je tmurno i oblačno. Padala je kiša bez kapi. Nazvao sam je suvom kišom. Nigde nije bilo vode, samo suša, kao u nekoj pustinji! Deluje paradoksalno, ali je istina. Sve to me je slamalo… Krenuli smo u potragu za vodom. Pešačili smo satima, satima se vrteli u krug, kao u lavirintu. Odjednom se ispred nas stvori kućica sa samo jednim vratima i bez prozora.

„Nije bila tu, siguran sam! Prošli smo tom ulicom bar 15 puta”, pomislih začuđeno.

Na vratima je pisalo „VODA”. Sve srećni, brže-bolje se zatrčasmo da uđemo unutra, ali problem na koji smo naišli bio je izgubljen ključ! Nigde nije bilo KLJUČA! I tako je Cvet uvenuo u mojim rukama.


VODA je metafora za ljubav, KLJUČ za zahvalnost, a to koju vrstu CVETA odaberete kao aktera priče predstavlja koliko gledate samo na spoljašnji izgled nekoga ili nečega.

Dok svako misli i brine jedino o sebi, dok ne nauči da voli i druge, uvek mu nešto fal, a nije ni zahvalan za ono što već ima – neprimetno gubi sve PRAVE VREDNOSTI! One su bile tu, nadohvat ruke, ali nismo umeli da ih prepoznamo i sačuvamo…

(Fotografija: „The Glass of Water in the Dessert”, „Clear+Done”)

Oglašavanje

Vaši komentari na tekst

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam redovni (stalni) član. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend