Vatrogasci se ničega ne plaše

0

Ovo je rečenica koju sam upravo čula od svog sina. Mog starijeg sina, a srednjeg deteta. Na prvi pogled, ova rečenica nema ama baš nikakve veze sa temom o kojoj želim da pišem.A onda, kad bolje razmislim….

Rekoh da je ovu rečenicu izgovorio moj stariji sin. Imam i mlađeg. Toliko je mlađi da još uvek ne zna da hoda. Nije ovladao tom veštinom.

Subota poslepodne. Mir i spokoj. Da neki Marsovac gleda iz svog svemirskog broda scenu u našem domu pomislio bi:“ Znači, TAKO izgleda ta sreća o kojoj Zemljani toliko pričaju!“

Sedimo na podu dečje sobe. Igramo se kockama. Pogled mi se zaustavlja na malim, punačkim nožicama kako se polako uspravljaju. Zatim vidim ručice koje se pružaju prema meni. Pogled dižem još taman toliko da ugledam osmeh – široko razvučene usne koje otkrivaju šest tek niklih zubića i kad mislm da ne može biti lepše i slađe ugledam dva široko otvorena oka . Iz njih izvire sreća, odlučnost, želja. Nožice zakorače i cela slika se izgubi iz vidnog polja. Mekano prizemljenje. Pad. Nožice nisu izdržale. Posle cike i kikota, scena se ponavlja. Kraj je očekivan. Ostavljam kocke, širim ruke i dočekujem malog akrobatu u svom trećem, četvrtom… pokušaju.

Peti pokušaj se bitno razlikuje. Umesto jednog, dva – ovoga puta nožice su zakoračile tačno četiri puta pre nego što je glavica zaronila u moje krilo. Osmeh ne silazi sa lica, kikot se i dalje prolama sobom.

Ono što ulepšava celu sliku je pogled. Na momenat se učinilo da je bilo moguće opipati energiju koja je iz njih izvirala. Delovalo je kao da je mališan obavijen snagom i odlučnošću. Kao da je iz pokušaja u pokušaj uspešniji zahvaljujući baš tom zaštitnom štitu koji ga je obavio. Nosio ga je, prosto!

I onda se čula ta rečenica: „Mama, je l da da se vatrogasci ničega ne plaše?!“. Potpuno neočekivano. Pogodila me niotkuda. Samo je sletela u sobu! Prenula me prosto iz onog čarobnog energetskog stanja. Izvukla iz kruga odlučnosti i posvećenosti. Najpre sam se posvetila davanju smislenog odgovora. Nešto poput „Naravno da se plaše, svi se nečega plaše! Oni su hrabri, pa iako se plaše odluče da se bore sa vatrom i spase ljude i životinje. Oni veruju da je svaki život važan i zato dobiju dodatnu snagu i izbore se i sa strahom i sa visinom….“ I tako dalje…. A sve kako bih vatrogascima dala na značaju. Jer, kad poraste, on želi da bude – vatrogasac, naravno!

I, kao što znam i verujem, ništa se ne dešava slučajno. Moje vijuge su odmah krenule da povezuju i tumače „Kako to da je moj sin baš sad postavio ovo pitanje?!“. I onda mi pogled pade na mališana koji se odlučno bori sa slabim nogama, padovima, teškim ustajanjima…. Iznova i iznova! Položaji ruku i nogu se menjaju. Prizemljenje je svaki put neočekivano i drugačije. Nekad na guzu, nekad na bok… Nekad više, nekad manje bolno. Ono što se ne menja je pogled. Pun vere u uspeh i želje za trijumfom. Pa, da!

Vatrogasci (i moj mlađi sin) se ničega ne plaše!! Oni znaju šta žele! Znaju i zašto im je to važno. Pronašli su način kako da to postignu. Ako taj ne radi, probaće neki drugi. Sve do potpunog trijumfa. A kad se to desi, radovaće se! Celim svojim bićem!

Kada znate šta želite i zašto vam je važno da to postignete pronaćičete snagu u sebi da otkrijete sve moguće (i nemoguće) načine da to i ostvarite. Verujte!

Coaching je odličan način da spoznate šta i zašto nešto želite. A potom i da osmislite kako da i vi sigurno koračate na putu svog ostvarenja!

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend