M. je oduvek želeo da leti. Još kao dečak sedeo je ispred svoje kuće i sanjalački gledao ptice kako naglo poleću i elegantno odlaze visoko u plavo nebo. Tada se fascinirao letenjem. A onda kada je saznao za avione i padobrane neizlečivo se zarazio željom da i on jednom poleti, da se nađe u vazduhu, kao i ptice koje je posmatrao i kojima je do neba zavideo. Kada bi čuo neki avion kako leti u njegovoj blizini, što je bilo veoma retko jer u to vreme još uvek nije bilo puno aviona u njegovoj zemlji, on bi istrčavao iz kuće i čkiljeći u nebo tražio tu neverovatnu, magičnu letelicu, zamišljajući sebe u njoj. Isto se događalo i kada je malo odrastao, kao tinejdžera zvuk aviona ga je hipnotisao i rasplamsavao njegovu maštu. Veoma retko imao je tu sreću da na televiziji naleti na neki snimak spuštanja smelog padobranca, tada bi uvek u sebi govorio da će i njega jednog dana snimati televizija kada se bude spuštao sa neverovatnih visina. Konačno je u dvadeset i četvrtoj godini dobio priliku da poleti, kada je u ratu u kom je učestvovao na metar od njega eksplodirala kašikara i digla ga u vazduh, leteo je na sve strane.

Vaši komentari na tekst

O autoru

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend