Što je tebe sramota da radiš?!

0

Naslonih se na zidinu ispred jednog novosadskog kluba. Proverim – vrata kluba zaključana. Zapalih cigaretu. Čekam drugare muzičare da donesu instrumente. Nastupaju večeras.
Par minuta kasnije otvaraju se vrata i izlazi jedna devojka. Lepa devojka. I zgodna je. Malo starija od mene.

– Ćao. Ti si iz Stand By benda? – obrati mi se sa osmehom.
– Jok, c, a-a, ja sam njihov šegrt. – nasmejah se

Ortaci su, kao i svaki put, kasnili. Upoznah se sa devojkom. I ona je čekala nekog. Tražila je tog nekog pogledom. Nije me ponudila da uđem unutra.
Pitah je da li je ona neki vlasnik, menadžer, promoter. Kaže mi da radi tu ali mi nije odgovorila konkretno na pitanje. Krenula je i sa pričom da je njihov klub pun od… onda se okrenula, pogledala plakate koji su bili polepljeni na zidu i vratima, i odgovorila mi da su puni od četvrtka do nedelje. I kaže mi da je ona zadužena
za marketing, organizaciju, promociju kluba, rezervacije i još mnogo čega još na šta nisam obraćao pažnju.

posao

– A koji si ti tačno faktor u ovom klubu?

Opet je izbegla odgovor i opet se okrenula gledajući u plakate. Počela je da mi nabraja ko sve gostuje i koliko ljudi dolazi. Baš mi je dugo pričala o kapacitetu, provodu i radu u klubu.
Pomenula mi je usput da joj je rođak neki od dvojice menadžera ili trojice vlasnika. I još mi je pomenula kako ima dobru platu ali i dalje ne otkrivajući koji je njen konkretan posao u klubu.
Elem, dolazi jedan ćelavi, tetovirani i nabildovani dečko. Čovek. Gorila! On je obezbeđenje. Pozdravlja se sa simpatičnom curom, ona mu predaje ključeve i odlazi bez pozdrava. Kasnije od gorile saznam da je ona tu samo, ponavljam, S-A-M-O čistačica i da čisti četiri dana u nedelji u tom klubu.
Mislim se: pa, što je nju sramota ako je čistačica u klubu? Živiš u Srbiji, devojko, u Srbiji! Nijedan posao nije sramota raditi.

Sramota part II  

Šetam tako kroz centar, treba da se vidim sa drugaricom i, primetim jednu curu sa kačketom koja prodaje sladolede. Prilazim joj, ona udarila neki iskren osmeh i onda se bacim na razmišljanje da li da uzmem sladoled ili njen osmeh.
Dođem do frižidera, šmuram, tražim, razmišljam se koji da uzmem, ona se tu ubaci sa rečenicom da imaju neki novi sladoledi i da probam iste. Poslušam je, uzmem i odem.
Nekoliko dana kasnije dođem na jednu kućnu žurku. Na toj žurki zateknem ljupku finu prodavačicu sladoleda. Stoji sa mojom drugaricom. Prilazim im, pozdravljam se sa drugaricom a ona me upoznaje sa prodavačicom sladoleda.

– Ćao, ja sam Nađa. – pruža mi ruku
– Ivan. Mi smo se već sreli? Ti prodaješ sladolede u centru?
– Ja? A, ne, ne, ne, ne, ne bih ja to nikad radila! Ha-ha-ha… menjala sam drugaricu. – odgovara mi krzo smeh

Hm… pa dobro. Nađa je i sutradan menjala drugaricu. I narednih nedelju dana je menjala drugaricu. I narednih mesec dana je menjala drugaricu. Nisam pazario kod nje. Nisam joj se javljao. Verovatno bi joj bilo neprijatno da joj se svaki dan javljam baš kada ona menja drugaricu.
U stvari, javio sam joj se.
Posle nekoliko nedelja. Opet sam sam prolazio pored nje. Slučajno. Nisam imao kud. Prišao sam joj, pružio ruku, postavio kliše pitanja i opet mi je, onako usput, rekla da menja drugaricu.

I opet se bacim na razmišljanje: ali kakve veze ima što ona radi kao prodavačica sladoleda? Što je nju sramota njenog posla? To je lep posao. Sladoledi su lepi. Uglavnom su joj kupci srećne porodice, nasmejana deca i zaljubljeni parovi. Nije depresivan posao. Niti imaš šefa koji će ti urlati nad glavom jer ne ispunjavaš zadatu normu prihoda. Sladolede ne prodaješ kao kirbi usisivače. Jednostavno stojiš i čekaš da neko kupi.

posaoI uostalom, kako ikoga može biti sramota da bilo šta radi u ovoj državi Srbiji? Država nam je realno cirkus, malo smešnija od Diznilenda i malo siromašnija od… hm… džabe, ne mogu da se setim nijedne države koja je siromašnija od nas. Nije ni bitno. Istina je da smo siromašni. Istina je da smo mi seljački narod i tu nema pogovora. Istina je da smo i prost narod. Malo smo i lenji. I baš u ovakvoj državi ne treba da je sramota nijednu osobu bilo šta da radi!

Mnogi nemaju posao, ali snalažljiv čovek, i bez sramote, može prodavati sladolede i čistiti klubove za solidanu platu. Bolje da imaš nešto novca u džepu i da radiš bilo šta, nego da sediš ispred kompjutera i da dižeš noge dok ti keva usisava sobu dok ti hejtuješ sve moguće na društvenim mrežama i čekaš bolje vreme.
Uživajte dok možete jer će nam svaki dan biti sve gore i gore.
Zaposlite se ali bez sramote u sebi.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend