Šta su mi skrivili kopači zlata na Aljasci (ili kako sam naučila važnu lekciju)

0

Evo, odmah da odgovorim – realno kopači nisu nizašta krivi. Ljudi su se našli u pravo vreme na pravom mestu (mislim i na Aljasci i na TV kanalu), a to što ja baš tada pijem kafu i razbuđujem se, ustvari je moj (bio) problem. Elem, ova priča je počela pre malo više od godinu dana, a rezultat je sada baš, baš vidljiv.

Verujem da svako od nas ima svoje omiljeno mesto na koje voli da (za)sedne dok se lenjo budi, pije kafu ili čaj, pa tako i ja imam to svoje mesto – kauč ispred TV-a. S tim što to mesto ovih dana više ne liči na ono od pre godinu dana  L. To moje omiljeno mesto sada ima udubljenje i to baš zbog onih kopača iz naslova. Ali ne zato što sam tražila ili pronašla zlato (otkud zlato u kauču?!), već zato što sam se, pogađate, na tom kauču previše puta lenjo budila, srkala kafu i gledala kako ljudi kopaju zlato u onoj nedođiji.

Slika: Discovery Creative London » Gold Rush

Slika: Discovery Creative London » Gold Rush

E, sad, primetićete, da bi se neki kauč udubio on mora ili da je lošeg kvaliteta (nije, baš je tvrd), ili sam ja gabaritna (nisam, prosečna sam), ili su emitovali svakog dana maraton »Zlatne groznice« (nisu!) ili sam se previše dugo razbuđivala (nisam, ko se razbuđuje do tri popodne?) Odgovor je – preterala sam! Zasela sam bre na taj kauč kao da je, ni manje ni više, presto i iz dana u dan ponavljala isti ritual buđenja (više to ne radim, saznaćete do kraja teksta i zašto…)

Zasela sam jer mi je tu bilo udobno (da, i ovaj tekst ima veze sa onom zonom komfora, i tom famoznom udobnošću i navikama), jer sam se ugnezdila (bukvalno) i jer sam imala odličan pogled u svet – kroz TV (baš se nagledah sveta?!)…

A, nije mi to bio cilj, jer sam tada bila na poslovnoj raskrsnici, donela važne odluke i sad je trebalo da ih sprovedem u delo! Dakle, ja sam svakog jutra na to mesto sedala da bih nešto uradila, da bih napravila plan za taj dan, za celu nedelju i mesec. To mi je bila ideja, al, kad krenu kopači meni se pogled »zakuca« na onaj žuti sjaj, na onaj led što krene noću da im se hvata po mašinama i mučan izraz lica kopača koji su uložili svu životnu ušteđevinu u taj posao i sad gledaju kako sve nestaje, ma tuga jedna. Btw, sve se dešava sad, u današnje vreme, nisu to oni kopači od pre sto godina! Ovi imaju ultra moderne mašine, koje samo surova aljaska zima može da zaustavi. Sezona kopanja kreće pred kraj proleća, da iskoriste prve tople dane i kopaju sve dok je leto na Aljasci, pa se ne zaustavljaju dok se sve ne smrzne. Al, da vas ne smaram, nije to poenta priče…

Znači, sednem sa idejom da isplaniram šta ću sve da radim, i taman uzmem olovku i papir i kreće špica. Ja, kao bacam pogled na tren i već kod prve dramatične situacije (ceo serijal je pun baš ovakvih situacija), potpuno zaboravljam šta sam htela da napišem… Pa, mislim se, onda bolje da to odgledam, pa ću posle na miru da se organizujem…

Al, ne lezi vraže! To se nije desilo sve dok Parker Šnejbel u trećoj sezoni (jedan od mojih omiljenih likova), nije iskopao milion dolara u zlatu! Da, milion dolara! A, ti se Dragana razbuđuj! E, tad sam se razbudila, probudila, trgla, ma nisam bre više ni spavala!

Požalila sam se prijateljici (hvala joj, prepoznaće se već) i rekla joj kako mi prođe dan, a da ništa ne uradim, očekujući kritiku jer to bi me prodrmalo, kad ona ni pet ni šest kaže – Ma, šta ti je! Šta ti misliš kako mi je bilo kada sam ostavila posao, znala sam sve serije na svim kanalima! Čovek se mnogo lako navuče na to, to je faza kroz koju svako od nas prođe, samo je mnogo važno da ta faza bude što kraća!

Ufff, bilo mi je mnogo lakše! Znači, nisam jedina, i drugi su prošli istu »bitku«. Eto, sad samo treba da zaobiđem ono gnezdo u kauču i da ne uključujem TV!

I, tako sam i uradila, al da znate – nije mi bilo lako. Pa, ti kopači su mi postali kao komšije, svako jutro smo »zajedno« pili tu kafu, s tim što su oni nešto i zaradili, mislim neko milionče. I, ja sam zahvalna Parkeru što je tako predano radio, jer da on nije iskopao taj milion, sedela bih ja još na mom kauču. Pročitala sam nedavno da je u poslednjoj snimljenoj sezoni iskopao zlato u vrednosti od tri miliona!

I, da ne ostane misterija kako je nastala ta rupa koju zaobilazm, jer jedna epizoda traje sat vremena, a ja sam umela da odsedim po nekoliko sati. Pa, jednostavno posle »Zlatne groznice« krene na drugom kanalu neka druga serija, pa treća, i tako redom… Pa, šta da vam pišem, znate i sami koliko serija ima! Eto, ja sam ih uglavnom gledala sve! I tako je nastala rupa u koju više ne sedam. I super što je tu, jer je zaobilazim u širokom luku, jer me podseća šta mogu da imam, a šta mogu da izgubim. Kako je ugledam, a ja se hvatam za telefon ili sedam za komp i počnem da radim.

I na početku sam napisala da je rezultat ovog napisanog iskustva baš, baš vidljiv. Ustvari ima dva rezultata – jedan onaj u/na kauču (bolji podsetnik mi ne treba ;)), a drugi je moj posao.

Sad ću i ja Parkere doći do svog miliona!

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Kao profesionalni Family coach posvećena sam pružanju podrške savremenoj porodici kroz koučing rad na svim važnim porodičnim temama. Verujem da male promene prave velike razlike, a moj moto je "If you dare, everything is possible."

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend