Srećne zvezde i ostale (tuđe) bajke

0

Danas je univerzalna želja da budemo srećni. Ali, srećni tako da nam nešto eksterno donese radost, ljubav, dobar osećaj, šta god… I često se u toj želji da mi budemo srećni, bavimo drugima koji su srećniji, koji su „rođeni pod srećnom zvezdom“, kojima sve ide na ruku, lako… Ali, pustite vi to što je nekome nešto lako da postigne! Šta ćete vi sa tim što je vama to teško?

Sreća je rastegljiv pojam koji se različito definiše u zavisnosti od trenutnih želja i potreba, pa je za nekog sreća ovo, a za nekog ono… Ako hoćete da budete srećni naučite da prepoznate svoju šansu, priliku koja vam se ukazuje, a vi je ne vidite jer gledate u druge umesto u sebe. Vi vidite ono što oni jesu sada, ali niste videli šta su ti tamo neki „srećnici“ sve uradili da bi bili tu gde jesu.

illustration depicting a sign post with directional arrow containing a happiness concept. Blurred background.

illustration depicting a sign post with directional arrow containing a happiness concept. Blurred background.

Ono što je ljudima teško da prihvate to je da sreća ne zavisi od spoljašnjih stvari, događaja, drugih ljudi, već od unutrašnjeg doživljaja i ličnog angažovanja… Biti angažovan znači prepoznati i iskoristiti, prihvatiti, prigrliti priliku koja nam se ukazala, koja se nenadano pojavila, kakva god! „Samo“ je treba videti! Ko zna koliko je samo takvih prilika proklizalo pored nas, a mi ih nismo primetili jer nam je pažnja bila na tuđim srećnim zvezdama!

I sve dok gledamo šta drugi imaju a mi nemamo, možemo slobodno da zaboravimo na ideju da budemo iskreno i dugoročno srećni! Moja omiljena priča iz detinjstva, „Košulja srećnog čoveka“, govori upravo o tome.

Dakle, jednom davno živeo neki kralj, bio je bogat, bla, bla… i iznenada se razboleo. Dvorski lekari nisu mogli da mu pomognu, kralj je iz dana u dan kopneo… Od muke se neko seti da postoji legenda o košulji srećnog čoveka, i da je dovoljno da pronađu čoveka koji je srećan, uzmu njegovu košulju, daju je kralju da je  obuče i on će ozdraviti.

Razleteše se dvorjani po belom svetu u potrazi za srećnim čovekom i prvo krenuše od onih najbogatijih, računajući da su oni sigurno srećni. Ali, avaj, što su više tražili to su se baš ti bogatuni više žalili kako su nesrećni, kako im fali ovo i ono, kako neko drugi uvek ima više od njih… Dvorjani onda počeše da traže srećnog čoveka među onim malo manje bogatim, pa onda još manje, i na kraju počeše da traže među siromašnim. Svi su imali svoje razloge zašto nisu srećni, kako bi voleli da imaju ono što imaju drugi, jer eto njima baš to nedostaje za potpunu sreću.

Na kraju dođoše do nekog siromaška, koji ni kućicu nije imao i reda radi ga upitaše „Da li si ti srećan čovek?“ On odgovori „Da, ja sam veoma srećan!“ Dvorjani se začudiše i pomisliše da im se podsmeva, jer kako neko toliko siromašan može da bude srećan!? Siromašak dodade „Imam sve što mi treba, zdrav sam i svakog dana uspem dovoljno da zaradim svojim rukama, nemam nikakvu imovinu pa se ne plašim da će me neko pokrasti… Spavam pod vedrim nebom, gledam u zvezde, budi me sunce i ptičice mi pevaju svakog jutra! I što je najvažnije, baš zato što nemam ništa toliko vredno slobodan sam da idem gde želim, kad god poželim – danas sam u jednom gradu, a već sutra u drugom! Sve u svemu ja sam veoma srećan čovek!“

Dvorjani se obradovaše jer su ipak uspeli da nađu srećnog čoveka, i rekoše mu „Skidaj košulju, platićemo ti koliko hoćeš!“ Siromašak tada odgovori „To bi bilo divno, ali ja nemam košulju! Imam samo ovaj haljetak što mi je od oca ostao, a i on samo što se nije raspao!“ Dvorjani ga tek tad dobro pogledaše i videše da su na njemu samo neki dronjci. Vratiše se praznih ruku kralju, poraženi i rekoše „Kralju, svi ljudi koji imaju košulje su nesrećni, a jedini srećan čovek kojeg smo našli nema košulju!“ Kralj nije ozdravio, i priča nema srećan kraj.

I da rezimiram, nije poruka ove priče (samo) „budi srećan sa onim što imaš, pa čak i kad ništa nemaš“. Ne, ne, suština je kako gledamo na stvari, okolnosti, a posebno na sebe. Kako se vidimo, koliko smo spremi da stvarno budemo srećni, koliko su nam te druge stvari za koje mislimo da nam trebaju zaista potrebne? I šta kad ih na kraju dobijemo? Jel tada postajemo zauvek zadovoljni i ispunjeni? Ili krećemo u novu potragu za srećom, jer nam fali još samo malo, tako malo…

illustration depicting a sign post with directional arrow containing a happiness concept. Blurred background.

illustration depicting a sign post with directional arrow containing a happiness concept. Blurred background.

Šta je stvarno potrebno da bismo bili srećni?

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Kao profesionalni Family coach posvećena sam pružanju podrške savremenoj porodici kroz koučing rad na svim važnim porodičnim temama. Verujem da male promene prave velike razlike, a moj moto je "If you dare, everything is possible."

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend