Sport i nacionalna televizijska frekvencija

0

Umesto svetkovine srpske košarke, derbija u finalu domaće lige, na RTS-u mogu gledati „seriju rekordne gledanosti“. Besan, odlazim kod nekoga ko ima „Arenu“.

Nedelja popodne 15h, na televiziji Pink je uživo „Seria A“. Sa dedom, tatom i bratom gledam iz fotelje dok Ronaldo, Figo, Mihajlović, Stanković i drugi melju redom protivnike. Nije to želja, to je istorija i lepa uspomena.

Najbolji fudbal u Evropi, uživo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koju mogu da gledaju i stanovnici Beograda i sela na planinama gde su kuće bez kablovske televizije, jednostavno je iščezao. Svako kolo Košarkaške lige Srbije, bilo da igra Zdravlje Leskovac, Crvena Zvezda ili Partizan potpuno je iščezlo. Uživo na B92 NBA liga i najbolja svetska košarka na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ne mogu se više gledati širom Srbije.

Da li smo svesni šta sport znači za ljude? Da li smo svesni da mnogi koji ne mogu da se bave nekim sportom, uživaju gledajući druge kako se bore, trče za loptom i slave pobede. Da li smo svesni da danas ni na jednom programu sa nacionalnom frekvencijom ne možemo da gledamo prosečnu utakmicu bilo kog sporta, osim ako ona nema veliki komercijalni značaj kao što su finala nekog takmičenja ili mečevi Novaka Đokovića. Danas čovek koje živi u brdima ili zabačenim selima gde kablovski operateri ne mogu da stignu, nema priliku da gleda kvalitetan sport na televiziji. Sve se svelo na bezbrojne partije tenisa i ništa drugo. Deca koja ne mogu sebi da priušte kablovsku televiziju, svoje sportske idole neće ni gledati. Ko će im onda postati novi idol?

Uzrok skoro potpunog iščezavanja sporta sa malih ekrana tv prijemnika je potpuno jasan. Nije sport prestao biti popularan. Sport je i dalje naš nacionalni brend. Problem je u novcu i medijskom vlasništvu. Krenimo od Radio Televizije Srbije kao medijskog javnog servisa. Televizija na kojoj su nekada uživo emitovane razne utakmice u skoro svim sportovima, danas se svela na politički talk show. Bezbrojne političke emisije koje su zasenile kulturni, muzički, sportski i naučno popularni program polako obuzimaju svaki sekund na RTS-u. Plaćanje takse samo za političke debate jednostavno ne dolazi u obzir.
Situacija nije bolja ni na privatnim komercijalnim televizijama. Pink i B92 kao televizije koje su prenosile veliku većinu sportskih utakmica u svom programu nemaju više ništa od sporta. Reality show i bezbrojne talk show emisije zabavnog karaktera u kojima se vrte jedni isti ljudi iznova, preuzeli su termine sporta. Njihova računica je jasna.

Da li postoji mogućnost da se sistem menja? Pitanje je da li Republička radiodifuzna agencija ima snage da se bori protiv idiotskih programskih šema, neverovatne vulgarnosti i prostakluka, kao i manjka sporta i kulture na televizijama. Od nekadašnjih „hleba i igara“, hleb je odavno problem mnogih, a sada više ni igara (sporta) nema. Ispiranje mozga kroz gledanje dvadesetak labilnih ličnosti nikakvog morala postaje srpska tragedija.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend