Paradajz turizam

0

Odluči Majka po prvi put da ode na paradajz letovanje.

Spontano se stvorila ekipica žena, Majka znala organizatorku površno, žena joj bukirala sobu, maltene je nije ni pitala..Logika – šta ti fali da vidiš kako je.

Gospođa Majka, imala je tu sreću da je za radnog veka bila deo velike i moćne firme koja je imala svoje hotele po regionu, pa je žena navikla da ode na more avionom i odsedne u solidnom hotelu sa polupansionom. Nastavila je tako da letuje i u penziji.

Ne voli da kuva, nakuvala se za ceo život, pa joj je logika da bar na odmor ideš k’o car, drugi da te služe tih prekratkih 10 dana. Na našu veliku žalost – sve ovo, što se u normalnim zemljama smatra jednim prosečnim odmorom, u Srbiji je za mnoge luksuz.

Iako je znala da će spavati u vili gde obroci nisu uključeni u cenu, ponela je dovoljno novca da sa ljudima sedne u bilo koju lokalnu tavernu i pojede..supu…giros…meso…(ne škampe na žaru, hobotnicu u vinu, tartufe na mediteranski način i sl).

Autobus, polazak,  dan 1 – Majka seda pored svoje cimerke psihički spremna na torturu vožnje u trajanju od 15 sati. Pričaju one o životnim temama, ogovaraju decu, nostalgično dotiču ex Jugu, da brže prođe vreme…kad dođoše do muževa reče Desanka: Ma..imam ja svoju kuću na dva sprata u Ovči, heeeeeeej dva, ja gradila! Kad me iznervira, odem u baštu i premeštam saksije. Koja bi ga, draga moja, čekala dve godine da izađe iz zatvora, pih!“.

Knedla, ooooook.

Posle neka tri sata vožnje, staje bus na pumpi, odlazi Majka da kupi neke grickalice. Seda pola busa u restoran i prati je pogledom. Gledaju je sporo, sumnjičavo i odmeravaju od glave do pete. U vazduhu miriše bunt. Peče prkos. Vraćajući se u restoran, primeti blagi gard gomile žena – one laganim pokretima kreću da odmotavaju svoje paketiće. Keva sedi, gleda:…zamirisa luk, beli, crni…zamirisaše butkice, ukazaše se ogromni komadi mesa brižljivo sušenog mesecima u podrumima Ovče i Borče….cimerka joj odvi domaće kiflice jedno sto komada, brat bratu….a majka u čudu sedi i psuje u sebi Nadu. Slagala je organizatorka da se ne opterećuje i da samo pokoji putnik nosi paradajz od kuće. Ah, da….i paradajz se na pumpi jeo u slast…sa kobasicom, da sve kaplje po bradi. I tako se Majka oseti k’o crna ovca negde u blizini makedonske granice.

Pefki plaža, dan 3 – Na plaži se ne naplaćuju ležaljke! Otkrovenje za Majku. Ima tu sreću da dva puta prošeta po suncu i bude garava do besvesti. Zamara je mackanje uljima i čvarenje na ležaljci – voli žena da pliva. I tako prvi dan..drugi…njih pet leži po 12 sati dnevno, ona samo pliva. Reši ona treći dan da ih potera u vodu. Svih pet se međutim nešto meškolje, zgledavaju i mumlaju….Stoje do struka u vodi, pričaju kad Majka moja gurne iz šale jednu pod vodu, čisto da je skvasi ne bi li je naterala da sa njom pliva do bova. Ova poče da mlatara rukama, da viče, prska more naokolo, ciče ove četiri, priskočiše u pomoć, povuče je i keva iz vode, sva nesnađena. Prežive joj nova drugarica. Šta bi? Nijedna od njih ne zna da pliva. I tako se Majka po drugi put oseti k’o crna ovca negde na plažama Pefkija.

Pefki grad, dan 7 – sede dame na ležaljkama kad jednoj zazvoni mobilni telefon. Ponosno kreće da vadi svoj novi smartfon veličine omanje cigle i javlja se na Vajber. I dok je referisala svekrvi kako je na Eviji i davala uputstva za hendlovanje nemirne dece, ostale se brže bolje uhvatiše svojih sprava, da eto…baš u tom trenutku naprave koju fotografiju ili vide da li ih je iko zvao. Kreću Majci da pokazuju slike svojih bašta, saksija, sarmi, tegli, unuka, muževa…I dok je Desanka desnim kažiprstom, do pola ukrašenim popucalim crvenim lakom za nokte, listala album na tač skrinu svog, recimo Ajfona petice, podseti Majku stomak da je gladna. Reče im: Žene hoćemo kod Stavrosa na večeru? Ima sjajnu musaku sa grčkim jogurtom na meniju.

Reakciju je nepotreno prepričavati. Majka je do kraja letovanja izgubila svaku nadu da će imati društvo za obrok u bilo kojoj taverni.

Kada je se vratila u sobu, Desanka ju je čekala nasmejana, a zajedno s njom i  komplet servirana večera na balkonu – supa, pita sa sirom i naravno – činija paradajza.

Dani su prolazili u sumanutom plivanju, onako…da se prekrati vreme. Majka je legala u krevet k’o kvočka, jer joj se cimerka budila u 6h ujutru da bi u 7h bila na plaži. Plus – Majka joj je u svaki cik zore mazala ledja uljem da što bolje u’vati boju – ne bronzanu, već crnu ko gar – kad se vrati kući da vidi ceo kraj da se ove godine išlo na more. Na izlete Majka nije išla – čopor nije hteo, 15e preko agencije, a lokalci nude za 13e…Majka voli društvo, ne voli da ide sama.

Nekoliko puta je, čak, onako da sebi učini gušt, jela k’o čovek – kod Stavrosa, uz lokalno vince i lep pogled na pučinu. Sledećeg jutra, obično bi je dočekali podozrivi pogledi čopora. Ništa od Desanke za večeru – ko veli – Pa jela si, nisi gladna.

Desankina leđa bila su sve crnja i crnja. Kao i Majčino letovanje.

Tu i tamo, nadala se da će uveče u šetnji videti neke gotivne matorce koje će moći da komentariše sa ženama, međutim izbor na šetalištu bio je poprilično razočaravajuć: umesto Šon Koneri tipova u lanenim košuljama iz kojih vire sede malje, sudarale su se uglavnom sa starijim gospođama, da ne kažem babama. Ruku pod ruku, preplavljivale su, negde nakon 20 časova, glavnu štraftu, a od muškaraca u malom mestu ni traga ni glasa. Oseti se Majka kao Ognjenka u čarlstonu. Samo umesto čarstona udri je mešavina sirtakija i srpske moderne turbo folk scene – u zavisnosti od stepena privrženosti koju je lokalni domaćin gajio prema braći Srbima. Žena koja ne sluša narodnjake, do tog trenutka, nije pojma imala koliko je IN i koliko aktuelnih hitova u stvari zna.

Slatko ih je bilo videti onako uparađene, sa crvenim lakom i lažnim Gučijem kupljenim kod šanera komše. Kritikovale su Majku što nosi taj neprimetni sedefasti lak umesto da opali nešto drečavo i šta joj uopšte stane u tu malecku kožnu torbu, umesto da uzme nešto golemo ko one, imaju vezu može popust 20%.

Luka Glifa, dan 11 – Veseli čopor od sedamdesetak ljudi trajekt je konačno izbacio u luci Glifa odakle se putuje ka Solunu. Međutim, pre nego što će nastaviti put, imali su sat pauze. Nakon 60 minuta Majka je sa ostalima bila ispred autobusa, spremna za petnaestočasovnu sesiju treniranja živaca. Čekali su tako, nisu znali ni zašto, akademskih petnaest minuta, pa neakademskih pola sata, da bi nakon skoro dva sata agonije neko vrisnuo: Ljudi nema nam Nade!!

Dva minuta kasnije: vozač Radojica psovao je celu lozu izvesnom nevinom i mučenom Nikosu, drugi vozač se maltene potukao s jednim od putnika, a treći autobus ih je trubeći i dajući gas maltene sve pregazio krenuvši put Beograda, iako mu to bez ostalih vozila nije bilo dozvoljeno.

Za samo par minuta luka Glifa ličila je na proteste u Srbiji devedesetih – nije se znalo ko na koga viče, vodiči nisu znali šta je sa ženom koja je bila vođa puta i gde da je traže, smirivali su starije gospođe koje su tražile da im se plati za ovoliko čekanje, a Majka je začepila uši i napravila pogledom krug od 360 stepeni. Isključi se inženjerski mozak iz ludila oko sebe, primeti jednog zgodnog lokalca, ne starijeg od 30 godina i pritrči mu. Šapnu mu nešto na tarzanskom grčko-englesko-srpskom, sede onako punačka iza njega na skuter, lupi ga po ramenu i odeeeeeee!

Osetila je svaki pršljen svoje načete kičme, dok su se vozili uskim kaldrmisanim uličicama. Poskakuje ono čudo, ona bi da vrišti, al neće, mali crče od smeha ona ga steže za stomak, istrese creva čoveku. Al trpi Majka – junak je to. On dao gas, ona mu rukom maše gde da skreće i viče Nadoooo…Levo, desno, gore, dole, uputi ih posle petnaestak minuta lokalni prodavac u butiku do kuće njegove komšinice. Mislili su i Majka i Janis (vozač skutera i lokalni ribar) da greši – kad ono gle- eto Nade tamo! Ženi crkla baterija na novom zlatnom modelu njenog smart telefona, izgubila pojam o vremenu i završila kod vlasnice butika kako bi se što bolje iscenkala za pakovanje od deset komada plažnih tunika.

Kada je Majka sa Nadom ušla u autobus broj tri, prolomio se toliki aplauz i vriska da su joj se začepile bubne opne. Nada dobi grdnje ceo put nazad, Majka dobi VIP mesto kod vozača.

Tako je Majka pro(e)živela svoje prvo paradajz letovanje.

Verovatno i poslednje.

Beograd, dan 15: Majka sutra ide u Ovču kod Nade na kafu  i pitu od jabuka. Jedva čeka Majci da pokaže veliko dvorište i baštu – zna da će joj se dopasti. U njoj, kaže Nada, svake godine rastu, s ljubavlju posađen, najlepši mladi luk, krompir i sočni veliki domaći – paradajz.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend