Otići sa ubicom gospodina Perfekta

0

Došla je u našu kuću pred samo svitanje. Čitave noći sam se bavio istim onim čime imam utisak da se bavim od kada sam se rodio – nečim drugim. Teško je ne sumnjati u to da imaš misiju koju bi trebalo da ispuniš, a istovremeno se ne baviti time zato što moraš da završiš preče stvari. Tu se otvara bezbroj pitanja, da li je bitnije ono što je preče ili ono za šta si spreman da živiš? Opet, možda ta dilema i ne postoji. Možda je sve zabluda, a čovek jednostavno, mora da izabere neku zabludu da bi mogao da podnese sebe. Stavila mi je mokar dlan na potiljak i ja sam umislio da se budim.

Spustila se na fotelju. Umorna je, ali još uvek, srećna. Pada joj na pamet da će se ubrzo prepustiti monotonom ritmu kiše koja udara u okno i da stvari neće  izgledati tako zanimljive i pune života, kao što joj izgledaju sada, dok mekim, hladnim prstima grli šolju tople kafe. Mršti se. U ovakvim trenucima je obično puštam da se sabere, ne pitam gde je bila i šta je radila, čekam da je premore sopstvene nedoumice, a onda, govorim o nečemu što je meni važno. Užasno me mrzi zbog toga, ali to je oslabađa. Voli da brine o drugome i dopušta sebi da joj nedostajem. Ja sam čovek koji je sklon da pomisli da ima velike šanse da nadživi gospodina Perfekta. To me podiže. Kaže da joj donesem čistu čašu, ako takva postoji u ovom ćumezu, i da bih mogao da pomerim dupe. Sebi mogu da zamerim sasvim drugačije stvari. Zviždim. Žmuri.

Sipa belo vino u visoku čašu. Naslonila je glavu na ruku i gleda u stranu, ali ne prosipa ni kap. Maestro. Izgleda mi drugačije. Često je bivala srećna, ali na njoj nikada do sada nisam primetio da veruje slikama na čistinama sa kojih se povlači to varljivo i nepostojano osećanje. Umirile su je. Ravnomerno diše, kao da se nikada nije razočarala, razgleda dobro poznatu sobu i osmehuje se mojim tupavim pogledima. Sada, kada je najzad shvatila da sam u pravu i učinila nešto povodom toga, ja ne znam šta da radim s njom. Bilo bi primereno reći da, zapravo, ne znam šta ću sam sa sobom, ali to bi priču svelo na domen psihologije, nauke koja ume da rasturi i sastavi mašinu, ali sve u svemu, ne razume putovanje. Ne vozi me to, voze me daljine koje bih prelazio sa njom. Sebičan sam, maštam o granicama koje bismo mogli da pređemo, a ona prvi put u životu ne želi da pobegne, nego da pođe dalje. Gleda me kao da sam dosadno štene, skuplja haljinu da je ne bih nagazio. Bauljam u polumraku, na svega nekoliko pića smo do jutra i ma koliko bio ubeđen u to da njeno umorno lice ovaj put neće staviti tačku na prijatnu tišinu da se sve ne bi pretvorilo u limunadu, ne mogu da prestanem da strepim od svetla. Dobro joj dođem ovako trapav, ne oseća obavezu da mi prizna da su moji saveti bili na mestu. Želi me, ali neće propustiti priliku da mi se nasmeje. Lupka mojim upaljačem po stolu.

Prekrstila je noge. Neće mi dozvoliti da je imam dok ne napustimo ovaj način života. Uostalom, i sam razumem da bi to bilo glupo. Ipak, glumim da ne mogu da izdržim da bih joj laskao. Pročitala me je, pa joj moja gluma još više laska. Smejemo se.

Ranije nego što sam očekivao, rekla mi je da uzmem jaknu i ključeve od kola. Evo nas, šibamo ka nekom drugom kraju i škiljimo ka novom danu. Na prvom odmorištu ćemo nešto pojesti, a ona će mi reći da sam bio u pravu i da je tu drtinu, gospodina Perfekta, odavno trebalo ubiti. Godinama je žudela za njim. Neprestano se osvrtala ne bi li ga ugledala, ali on se nije pojavljivao ma koliko da je ona želela da ga vidi. Zbog toga se loše osećala, gurala glagol „jebati“ u svaku petu rečenicu, želela da kastrira, plakala i oplakivala svoju sujetu. Sad je đubre pod zemljom, a ona je laka i nedefinisana. Sad mogu da je ponesem. Poznavajući je, verujem da je u njega sasula barem sedam šaržera, pre nego što ga je izbola kuhinjskim nožem po mestima na kojima je brijačem ispisala putačice, ali o tome nema razloga da razgovaramo.

Novi dan je tek počeo…

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend