Na Sunce s tim Zmajem!

0

Drevni istočnjački mudraci kažu da žaba na dnu bunara i zmaj u oblacima mogu da dele isto vreme, a da se nikada ne sretnu.

Ali, zamislimo da je zmaj na dnu bunara, a žaba u oblacima. Da li bi ih sopstvena priroda naterala da intuitivno zamene boravišta i da prozvižde jedno kraj drugog dok hrle ka svom prirodnom okruženju?

Otkud žaba u oblacima? Ovo pitanje može da postavi samo neko ko je izrazito iracionalan ili je poslednjih cirka trideset godina proveo van Srbije. Ostali već četvrt veka ne mogu da žive od kakofonije krastača oblačarki koje su se sticajem tragičnih okolnosti vinule u nebesa i nikako da pljusnu u bunar, pa im pojašnjenja nisu ni potrebna. Ova stvorenja nas posmatraju sa visine. Mi smo za njih sitni i nebitni; da u njima nema manijakalne potrebe da nas preobrate u fanove ne bi nas ni pogledale. Ali, nažalost, ta potreba postoji, te osim neprijatnog mirisa osećamo i njihove tupave poglede na potiljku.

Nama nije lako, ali one prolaze kroz paklene muke. Zamisli da si ne daj bože, jedna od bezbroj krastača. Sve ste potpuno iste i da stvari stoje kako bi trebalo da stoje, vi biste dremale u mulju i povremeno skakale jedna na drugu, a o finijim stvarima bi mislila naprednija bića. Ovako, neko vam je šapnuo da je bitnije pratiti svoje snove nego svoju savest, loše vreme je pustilo vetar i vi ste se na njegovim sumpornim krilima vinule tamo gde vam nije mesto. Žarko želite visinu, ali ne kapirate nebo, pa ste se brže bolje prihvatile posla da od neba napravite baruštinu. Svaka brljotina koju napravite pada po ljudima, ali to za vas nije problem, zašto bi bio, vi ste krastače, šta će vama ljudski obziri? Mnogo veću muku vam stvara pogani poriv da na što primitivniji način uvredite sve ostale krastače, jer vrlo dobro znate da su jednako sluzave i bez ikakvog rezona uzdignute kao i vi sami. U tom nastojanju plaćate čak i sitne ljude da pišu gde ste raširile batake, koliko vaš princ ima konja, kad ćete da hiljadama prosečnih ljudskih plata napumpate obraze, kom somu nameravate da budete mamac, zašto je koprena preko očiju trendi… Strašno je to. Daleko im lepa kuća. Srećni su oni koji nisu krastače.

Ali, da vidimo ono što je važnije, šta je sa zmajevima na dnu bunara? Sigurno poznaješ nekoga ko ima talenta i ljudskih kvaliteta, ali su ga besmisao i opšti nered toliko namučili da je odustao od života. To su osetljivi ljudi koji ne mogu da podnesu poplavu onoga što bismo iz pristojnosti mogli da nazovemo splin, ali je mnogo gore od toga. Splin je, izvorno, osećanje potištenosti i razočaranja devetnaestim vekom koji je doneo napredak nauke, ali je čoveka bacio u dublji očaj, jer ga je istovremeno učinio superiornim i beznadežnim, kreatorom sopstvene sudbine na Zemlji i beznačajnim u svemiru. Ovo što se događa u dvadeset i prvom veku koliko znam, još uvek nema opšteprihvaćeni naziv, ali je sasvim jasno da je neprijatno kao pucanje kanalizacione cevi. Kao i obično, u takvim situacijama osetljivi najviše nastradaju.

Vidiš, ta sklupčana, mrzovoljna i očajna bića su zmajevi. Priče o tome da bljuju vatru i utiču na letinu su čista izmišljotina istih onih koji su zmajeve, pre nego što su se ta divna bića osmelila da polete, nazivali gušterima, slepaćima, gmizavcima. Propaganda je prastara rabota. Kao i sve drugo, može da posluži za prave ili za pogrešne stvari. U ovom slučaju, sprečava mlade zmajeve da se razviju, jer im postavlja nemoguće zahteve. Krastače nemaju ništa protiv.

Sad, kada znaš koga poznaješ, dozvoli da ti predložim kako da mu pomogneš. Nisam baš dika Gorske službe spasa, ali imam neka iskustva sa čupanjem vasiliska iz đerma. Najpre, moraš da postaneš njegova omiljena publika. Neka ti priča o svemu i svačemu bez kraja i konca, to je dobro. Kada se navikne na to, udalji se od ivice bunara toliko da i dalje možeš da ga čuješ, ali da on više ne vidi tvoju glavu. Suština je u tome da ga usloviš da mora da učini napor i da izviri na vazduh ukoliko želi da nastavite druženje. Ako ne insistiraš na tome da se potrudi, bićeš saučesnik u njegovom istrajavanju u očaju, a to je gore nego da nikada nisi pokušao da mu pomogneš. Budi uporan i ne padaj na njegove izgovore. Nema te sajle koja neće pući ako zapinješ da izvučeš otromboljenog zmaja; zmaj će se razbiti o dno, a ti ćeš sebi nabaciti krivicu. S vremena na vreme, oglasi se nekom svakodnevnom doskočicom, čisto da vidi da ga nisi napustio i da je njegov zadatak još uvek na snazi.

Kada pomoli glavu, pomozi mu da izađe iz ambisa i sačekaj da primeti nebo. U stvari, nemaš ti šta da čekaš, to je već njegova stvar. Nemoj da precenjuješ sopstvene sposobnosti, već si uradio veliku stvar. Hoćeš da kažeš da je spasavanje zmaja uzaludno ukoliko se on ne vine u oblake? Reci mi onda, koji je to tačno oblak njemu namenjen? Ukoliko znaš odgovor na ovo pitanje, ne znam zašto uopšte čitaš ovaj, ili bilo koji drugi tekst.

Uživaj sa svojim zmajem, nemoj nikada da mu govoriš da je gmizavac, ali nemoj ni da dozvoliš da njegov bunar postane centar tvog sveta. Svako ima svoje tame. Nisi ni ti oduvek bio van bunara.

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend