Miris prirode iz mog detinjstva sa notama modernizacije

0

Prolazim ovom ulicom i asfalt kao da topi đonove mojih papuča. Sunce sija kao nekada. Isto kada smo tom ulicom kao klinci trčkarali bosi a prašina nam šarala noge poput zlatnog praha. Nije bilo ni asfalta, ni toliko automobila, visokih zgrada, velelepnih kuća, raznoraznih radnji. To je sve sada urbano.

Miris polja kukuruza, pšenice i višanja je sada zamenjen mirisom auspuha i smoga, koji guši poput krvoločne zveri, pritiskajući oštrim kandžama svoj plen. Gledam jednu te istu boju, boju u nijansama crne i sive. Tako tmurno, tako pesimistično. Moje detinjstvo obeležile su nijanse boje zlata, kada nam jesen pokuca na vrata. A proleće u nijansama boje žute, zelene i crvene, u nijansama boja optimizma. Pozitivna energija je zračila i kroz ljude, i kroz prirodu. A sada… sada zrači energija elektromagnetnih talasa, IC i UV zraka. Toliko svetla, a sve više mraka.

U toj ulici družili su se klinci. Klinci koji su bili fizički prisutni u svim fazama druženja. Nisu to bili ovi virtuelno-psihološki kontakti preko raznoraznih društvenih mreža. Mnoge socijalne igre bile su zaista takve. To su igre u kojima je učestvovala cela družina. Bile su to naše ‘’Žmurke’’ i ‘’Odbijanke’’, naš ‘’Riziko’’ i ‘’Monopol’’. Sada prođem gradom vdim samo ‘’prazne’’ ljude koji zure u ekrane svojih novih ‘’smartfonova’’ i animiraju se raznoraznim ‘’Android’’, ‘’Windows’’ ili ‘’iOS’’ aplikacijama.

Tako dugo se priroda borila sa, možda najvećim neprijateljem ‘’Zelene’’ planete, sa samim ČOVEKOM. Vrlo je evidentno da ona više ne vodi ovu bitku. Tako nesvesno je uništavamo na toliko svestan način. Priroda nam je dala sve, a mi njoj ono najgore. I kad god se setim svog detinjstva hvata me neka nostalgija, nostalgija za vremenom koje je htelo da napreduje, a smelo je i enormno nazadovalo, ponajviše moralno.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend