(Meta)fizika pisanja – o inspiraciji

1

Ovim tekstom ne želim nikome da se zamerim, što, naravno, ne znači da ću se truditi  da se ne zamerim. Ukratko ću pokušati da iznesem svoje viđenje čina pisanja i prtljaga koji za njim verno kaskaju, i siguran sam da će sam tekst, ukoliko budem te sreće da ga pročita makar jedna osoba koja se „bavi“ pisanjem, naići na izvesna negodovanja. Uostalo, i ja sam negodovao kada god sam bio u prilicim da čitam tuđa pametovanja o ovoj temi, što mi daje kosmičko pravo da se zameram kolegama. Ko zna, možda tekst naiđe i na poneko mlako odobravanje ispraćeno nesvesnim klimanjem glavom. Zaista, ima nas svakakvih.

Dakle – inspiracija. Iskreno, moram da kažem da mi se neretko vrši velika nužda kada slušam pojedince koji se sjajem u očima – sjajem čiji izvor je češće prilika da se govori o inspiraciji i javno biva „stvaralac“, a ređe sama inspiracija – govore o toj božanskoj iskri koja pali maštu i tera čoveka na bilo koji oblik stvaralaštva. Ako se manemo teatralnosti – znam, teško je, jer tada u izvesnom smislu oduzimamo od sebe nešto magije te postajemo sasvim obični ljudi koji, eto, blebeću o koječemu – i inspiraciji oduzmemo ono metafizičko, božanstveno, onostrano, i, najvažnije, latinski koren reči, jer latinske reči nose u sebi nešto uzvišeno, dolazimo do pojma koji bi trebalo nazvati podstrek.

Voleo bih da vidim velikog (ili malog) pisca koji uzvišeno govori o podstreku, i o presudnoj ulozi podstreka na njegovo stvaralaštvo – a budući da se mnogi pisci srozavaju kao ljudska bića i poistovećuju sebe sa nekom od svojih životnih veština – i na njegov život. Ne, ne, sama reč podstrek već nema težinu kao reč inspiracija, i deluje budalasto pridavati joj presudan značaj za bilo koji oblik stvaralaštva.

Nedostatak inspiracije – iz čega i proizlazi sva njena vrednost – više govori o tromosti duha onog kome ispiracija fali, nego o neuhvatljivosti te čudne živuljke o kojoj obični ljudi, neumetnici-smrtnici, ne znaju ništa. Inspiracija (podstrek na delanje-razlog-uzrok) neizostavni je deo kauzalnosti po čijim zakonima funkcioniše čitav svemir, pa i svi umetnici u njemu, i inspiracija nije ništa drugo do razlog koji se nalazi spolja i koji mora da deluje na razlog unutar stvaraoca. Biće umetnika je ono čije oko (unutrašnje ili spoljašnje) polazi u potragu za razlogom, i ukoliko ga teško i retko pronalazi moramo konstatovati nedovoljno delikatan duh kom je potrebno mnogo da bi dao malo. Nedostatak inspiracije je krutost duha, a inspiracija se nalazi svuda; ona je potencijalno u svemu. Trenutak kada će „oko“ primetiti izvor inspiracije zapravo je momenat kada duh spoznaje čudnovatnost van sebe. Ukoliko „oko“ teškom mukom dolazi do čudnovatosti koja raspaljuje treba se zapitati vidi li to „oko“ kako valja, a ne ima li šta da se vidi. Slep čovek neće ni u čemu videti čudnovatost, i vikaće „uf, kako je ovde dosadno“. Još u većem problemu se nalaze oni duhovi što žmureći iščekuju da vide nešto – čekaju da im inspiracija dodje i otvori krmeljave oči.

Inspiracija je potraga a ne magija, kao što je stvaralac radnik, a ne čarobnjak. Upravo slučajevi kada neka sasvim bezazlena sitnica probudi u čoveku potrebu da piše satima, govori u prilog činjenici da je čekanje inspiracije jedan bezobrazluk, jer, zapitajmo se, koliko tih sitnica smo propustili samo zato što ih nismo tražili već smo čekali da nas šutnu u dupe. Zar treba dozvoliti slučaju da odredi veličinu našeg dela?!

Inspiracija je, dolazim do ludog zaključka, zaista magična, onostrana stvar, ali samo za one čiji je duh, nažalost, isuviše sa ove strane. Delikatan duh, duh pun magije, duh sa one strane, jeste ono što sitnicu čini magičnom, i takav duh je sam po sebi, neizostavno, premisa inspiracije. Sve nakon toga samo je pitanje veštine…

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

1 komentar

  1. Avatar

    Tihomire, pa ja cu zaista pronaci tvoj prvi roman i doci na promociju drugog.svidja mi se ugao iz kog krece tvoja reka .nikad nisam pisala ,mada mi je sve to blisko, verovatno nedosttak kreacije.na slicnim stranamo smo , samo u razlicitim vremenskim zonama. Ja sam jedna teta iz sampanjca koja poraste kada oseti dusu u mladom coveku.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend