Ljubav u umetnosti

0

Svi mi koji kao nešto piskaramo, napišemo koji stih, dijalog ili celu priču, uglavnom crpimo to iz dva moguća izvora. Prvi je da pišemo kako bismo najrađe želeli da bude, dok je drugi onako kako je bilo.

Istina je da sve što nam se desilo, svaki dijalog, ulica koju smo prešli, grafit koji smo videli, kako smo se osetili, mi sve to prenesemo na hartiju ili ukucamo u tehnološku kutiju. Da, svi sa kojima smo nekad na ovaj ili onaj način bili u kontaktu, svi oni se nađu u našim pričama, pesmama, rečenicama. Nekad do detalja, nekad samo površno, ali tako je uvek. Osećaj koji nam je pružila neka osoba, pa makar bio to i kontrolor u autobusu, mi naprosto moramo da to nekako opišemo i dočaramo onom ko želi da čita. Posvećene stvari su posvećene samo osobama kojih se tiču. Delovi naših dijaloga i događaja samo mi znamo, a priče koje ostanu i koje mi iznesemo su fikcija za druge. Ljudima je ponekad teško kad se nađu u nekom tekstu. Detalji pojedinih života se uvek nađu u nečijoj pesmi, kolumni ili priči koja će možda i zauvek ostati u dnevniku, rokovniku, papiru, računu iz maksija. Jeste, ako se prepoznaš, htela sam da se prepoznaš, pisala sam misleći na tebe, jer zašto bih u suprotnom i pomenula što se nama desilo, ako ne da te podsetim da se sećam. Sećam se, naravno da se sećam, moj je izbor da li ću tebi da stavim do znanja da se sećam. Sećam se svakog kafića, svake poruke, svakog piva, pogleda, dodira, mirisa. Svega se sećam. I, da, želim da se i ti setiš, jer iako je prošlo, ne znači da se nije desilo.

Čuvena: “If a writer falls in love with you, you can never die.“ rečenica je savršeno opisano stanje jednog ne samo pisca, već umetnika. Svaki čovek koji je ikada stvarao uneo je delić neke osobe u svoj rad. I ta osoba je to znala. Ljudi koji se nađu u našem proizvodu će zauvek živeti kroz to što smo stvorili. Nebitno da li ću posle godinu dana da pređem ulicu da ti se ne javim ili ću zauvek da ti šaljem linkove pesama sa jutjuba, ti nikad nećeš da umreš. Možda nisi ni zaslužio da se nađeš u mojim pisanijama, možda si samo devojka sa kojom sam pričala o tehnici senčenja na izložbi u Parobrodu, da možda si mi mnogo bitna osoba, ali ako sam ja odlučila da ti posvetim koju rečenicu, stih ili da nazovem lika po tebi, za mene si poseban. Volim ljude i volim da pišem o njima; volim da čitam dopisivanja, komentarisanja, gledam slike, pitam ih ,,Da li se sećaš?“, volim da im pričam svoje ludarije, volim da slušam njihova iskustva. Volim način na koji oni traže telefon čim se probude, kako piju kafu. Volim način na koji hodaju, da ja mogu da ih prepoznam bez naočari; volim kako čitaju ispred mene nešto, pa naprave čudan izraz lica; volim da ih gledam kako jedu, kako se smeju. Najviše od svega volim da mi pričaju o nečemu šta oni vole. Ljudi moji, nema ništa jačeg od iskrene emocije koja isijava dok ljudi pričaju o stvarima dok kojih im je stalo ili pak vole. A osobama koje ja volim, ne mogu ni da zamislim kako ih doživljavaju ljudi kojima pričam. Toliko sam predana da strancu na EXIT-u ispričam o svojoj drugarici koja nije sa mnom ,,O moj Bože, ona bi sad tako stavila cvike i igrala i samo apsorbovala ovaj vajb koji nam di-džej prenosi.“ Ili da opisujem kako su moji ukućani se smejali kad sam izgubila cipele onomad kad sam se napila. Ili da prepičavam kako sam ga privukla svojim pisanjem.

pisac

Lepo je pisati, stvarati zapravo. Lepo je biti predan nečemu. Samo, dođe nekad trenutak kad bi ti poželeo da se nađeš u nečijoj pesmi. Dođe trenutak kad se ti pitaš da li neko priča sa tolikom uzbuđenošću o tebi, tvojim navikama, o tvojim osobinama. Pitaš se da li ćeš ti biti neka rečenica, neki potez četkicom, neka nota, neka fotografija u nečijem albumu koju će neko čuvati. Pitaš se da li si ti samo skener koji preslikava druge na svoj svojstven način, ili si i ti nečijiji razlog za stvaranje. Na kraju krajeva, lepo je pisati. Samo da znaš, ako si ikad bio deo mog života, pa makar i mačka mala ispred hostela u kom radim i koju hranim, ti ćeš se jednom naći u mom pisanju. Moja će biti odluka da li ćeš ostati skica u rokovniku, ili ću te podeiti sa svetom. I, da, mislila sam na tebe dok sam to pisala. Ako sam odlučila da pomenem delić našeg vremena i naših zajedničih trenutaka, nisam to uradila tek tako. A, ti, možda nikad nećeš znati da su svi uživali u poeziji koju sam tebi posvetila. Tebi, baš tebi.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend