Licemerje kolumnista iliti prolegomena za sve buduće rasprave

2

Iskreno, nisam mogao da se setim reči prolegomena bez momačkog naprezanja sivih ćelija i donekle trbušnih mišića. Poželeo sam da ispadnem elokventan odmah na početku, priznajem, i da neizostavno u naslovu mog prvog teksta upotrebim reč sa kojom se čovek tokom života sretne ređe nego sa velikom belom ajkulom, a da na kraju sve to umešno smućkam na način da zazvuči odviše komplikovano za shvatanje, jer svaki kolumnista dostojan svog poziva mora biti neshvatljiv običnim smrtnicima čak i po cenu da neshvatljivost predstavlja cilj po sebi a ne posledicu.

Pri zvaničnom upoznavanju, čovek (kolumnista) uvek ističe najfinije crte svog karaktera, a ukoliko je sav sačinjen od rdjavog karaktera, ondak se valja potruditi i izneti pred svet nešto lažno, ali ipak rado prihvaćeno. Tako sam ja poželeo da ostavim utisak učenog, rečitog čoveka (kolumniste) koji ne samo da ima šta kaže, nego čak i vrlo dobro ume da iznese ono što mu je na umu. Želim odmah da iznesem kritiku na svoj račun – mešam babe i žabe; karakter i učenost tj. rečitost nisu ista stvar, a ja sam ih strpao u isti koš jer sam pretpostavio da niko ne obraća pažnju na detalje. Elem, na vrh jezika mi je bila ta reč, prolegomena, ali nisam mogao da je prizovem svesti bez pomoći Gugla, iako sam izuzetno načitana i elokventna osoba (kolumnista).

Sećam se da sam jedared iz biblioteke iznajmio knjigu koja je počinjala tom rečju – „Prolegomena za svaku buduću metafiziku“, od Imanuela Kanta – i da sam besno tražio po leksikonu značenje te reči jer nam je to bio prvi susret. Razume se, moj bes je na površini bio usmeren ka onome što sam ja smatrao nepotrebnim razmetanjem autora knjige, a negde u dubini, verovatno, ka sebi zbog nedovoljne informisanosti. Ubrzo, shvativši značenje reči, postao sam svestan da ću je kad-tad iskoristiti (možda iz istih pobuda kao i Kant, mada sumnjam). I evo, ukazala mi se prilika – prostor za razmetanjem je preda mnom. Što se tiče same knjige, naravno da je nisam pročitao.

Treba nekada priznati da nekim stvarima, mnogim stvarima, prosto nisi dorastao, a Kant je jedna od tih stvari, iako nije stvar. Naravno, sopstvene nedostatke ne valja iznositi javno, jer – ko još iznosi na videlo sopstvene mane?! Istina, umeju ljudi (kolumnisti) da iznesu poneku gadost o sebi, ali te gadosti su obično u rangu onih društveno prihvatljivih, donekle simpatičnih, koje, kada malo bolje pogledaš, i nisu prave gadosti, već, paradoksalno, postaju kvalitet kroz smelost pojedinca koji ih je izneo. Ljudi (kolumnisti) su licemeri, čak i onda kada svojski pokušavaju da ne budu.

Kao što se da primetiti, raspisao sam se a nisam ništa rekao. Možda i jesam, ne znam. Neka svako za sebe donese sud; neko čita redove, a neko između redova. Uostalom, polako… ovo je samo prolegomena za sve buduće rasprave.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

2 komentara

  1. Avatar

    Sve i da nisi nista rekao, a za mene si sasvim dovoljno rekao, moj Google je zbog tebe guglao prolegomenu i ja sam je sad dodala u svoj leksikpn. Dakle, tekst bio koristan i nastavicu da pratim tvoju kolumnu.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend