Između dve vatre

2

Razmišljajući o tome zašto su ovoliko poludeli otkrio sam istoriju čovečanstva.

Može se reći da je Centar u početku bio ognjište i da se hijerarhija uspostavljala u koncentričnim krugovima. Najbitniji pripadnici zajednice, verovatno mudri starci, imali su tu privilegiju da čine prvo kolo oko topline i da prvi kušaju hranu. Sledeći pojas su činili ratnici, za njima, majke sa decom, i sve tako do usamljenih skitnica koje su pokušavale da dobiju komad hleba.

Poseban stalež su činili ljudi koji su bili zaduženi za održavanje vatre. Kolektivno sećanje ih dvojako karakteriše. O njima se govori čas, kao o običnim kućnim služiteljima, a čas, kao o čuvarima svete tajne, koje je zajednica veoma poštovala. Danas je daleko prihvatljivije ovo drugo stanovište, o čemu dovoljno svedoči broj ljudi koji se predstavljaju kao potomci, pa i kao naslednici samih Vladara iskri. Naravno, sasvim je jasno da nikakvim validnim dokazom niti zdravom logikom ne mogu da potkrepe svoje tvrdnje, ali to im ne smeta da znaju sve o svemu, uvek i svuda. Uostalom, nekontrolisano naklapanje se već dvadesetak godina nagrađuje po utvrđenom cenovniku:

  1. Usmeno naklapanje bez audio-zabeleške – 10 srebrnih jajara
  2. Usmeno naklapanje sa audio-zabeleškom – 15 srebrnih jajara
  3. Postavljanje audio-zabeleške usmenog naklapanja ili njegovog transkripta na Internet – 30 srebrnih jajara, plus 52 mućka po komentaru.

No, o ovome već dovoljno znamo… Sada se vratimo povesti Centra.
Dakle, kao što je već rečeno, može se reći da je Centar u početku bio ognjište. Zašto su onda, kako se zajednica razvijala, ljudi počeli da ga predstavljaju kao krug? Koliko god to čudno zvučalo, odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Naime, potpuno je prirodno da niko nije želeo da sedi u poslednjem kolu, daleko od vatre (da ne govorimo o beskućnicima na samom kraju koji nisu bili dostojni čak ni toga da oforme sopstveno kolo, nego su padali po periferiji zajedničkog života, kao mrvice sa stola; među njima nije bilo nikakve komunikacije, svako od njih se borio samo za svoj mizerni život i mrmljao nepovezane reči sebi u bradu u strahu da ga ne pokljuca smrt). Valjalo je biti u prvom, najužem i najbitnijem krugu. Tamo, tople hrane ima u izobilju, ratnici čuvaju leđa, a Vladari iskri su dovoljno blizu da se uz malo napora može čuti o čemu se među sobom domunđavaju. Međutim, prvi krug je bio rezervisan za starce, a niko nije želeo da provede svoj život u čekanju obećanog blaženstva. Nestrpljivost i pohlepa su doveli do cepanja zadruge na odvojene porodice, ali dogodilo se još nešto – opšta neutažena želja za statusom je rodila krug.

Čovek crta ono za čim najviše čezne: pećinski ljudi su crtali velike jelene, zatvorenici tetoviraju paukovu mrežu, ne toliko zbog osećaja sputanosti, koliko zbog želje za smisleno ustrojenim životom, a crteže vole i mornari. Šta bi drugo nacrtao čovek koji se usprotivio ustrojstvu zajednice i odelio od košmara koncentričnih krugova u kojima je gubio svoje dostojanstvo, nego ono što je najviše želeo – lep, skladan i što je najvažnije, jedan jedini, samo njegov, krug.

Biće da su Vladari iskri ipak imali mudrosti, jer su veoma brzo po opštoj deobi, shvatili da su ljudi prestali da obožavaju vatru, da su sasvim zaboravili pravu blagodat oko koje su se okupljali. Uvideli su da je položaj postao bitniji od svega, pa i od samog izvora topline. Postalo je presudno da se bude neko, a da bi se to postiglo, bilo je neophodno da se iscrta sopstveni krug.

Naravno, kružnica sama po sebi nije grejala i na njoj nije mogla da se priprema hrana, a društveni status nije imao nikakvu težinu u situaciji kada nije bilo zajedničke mere; prvog jutra nakon gašenja zajedničkog ognjišta, pametniji pripadnici zajednice su počeli da shvataju da skromno grumenje žara na sredini njihove kuće zaista pruža udobniji život njihovoj porodici, ali i da istovremeno, njihovu potrebu za masovnim priznanjem pretvara u paklene muke. Svako je imao pregršt razloga da se divi samom sebi, ali kako postati neko u očima drugih ljudi? Ako ne heroj i moćnik, makar, čudak, dragi komšija, ludak. Bilo šta, samo ne nebitna sen. Ljudi su bezvoljno tumarali nekadašnjim zajedničkim imanjem, sudarali su se kao lutke od krvi i mesa, niko ni sa kim nije razgovarao. Neki su besomučno ukrašavali svoje krugove nadajući se da će ih to izvući iz živog blata malodušnosti i rezigniranosti. Krugovi su dobijali zrake, kao Sunce, razvlačili su se u elipse, a počele su da se pojavljuju čak i presečene kružnice, više kao vapaj za zbližavanjem nego kao refleksija realnih okolnosti, niko nikome nije pružao ruku. Štaviše, potpuno izbezumljeni, ljudi su počeli da čine zločine. Postalo je veoma jednostavno ubiti čoveka. Niko nije odgovarao za ubistvo. Pred kim da odgovara? Ludilo je toliko uhvatilo maha da su i članovi iste porodice zazirali jedni od drugih.

Vladari iskri su znali da iskoriste priliku koja im se iznenada ukazala. Zaključili su da je trenutak da prestanu da budu daleki i mistični. Došlo je vreme da postanu jednostavno “drugi”, oni “drugi” čije priznanje tako nepodnošljivo nedostaje svakome. Upravo su to i učinili. Krenuli su od kuće do kuće, od vatrice do vatrice i nudili svoje usluge. Govorili su da će uz minimalnu nadoknadu u hrani održavati vatru umesto domaćina. U početku su ih odbijali, ali to nije trajalo dugo. Domaćini su shvatili da im tako neobičan član domaćinstva može doneti ogromnu dobit. Ljudi su se okupljali oko kuća u kojima su ovi služili i puni zavisti, ali i divljenja, slušali kako Vladar iskre viče: “Domaćine, slavan li si, plamen je danas dvostruko veći nego juče. Lepšeg plamena nigde nema!” Suludom brzinom, svaka kuća je uposlila barem jednog Vladara iskri.

Iako tu nije bilo ničega osim opšteg meteža, život se zbilja poboljšao. Svako se trudio da ugosti Vladara iskri najbolje što je znao i umeo, a to je donelo i potrebu da se smanji mogućnost da se dogodi ubistvo. Nasilnici su zajedničkim snagama odvođeni na kraj sela i zatvarani u štale gde im je pružena prilika da razmisle o svemu i poprave svoje ponašanje. Ukoliko to ne bi učinili, odvođeni su na brdo iznad sela i prikivani za drvo, kako bi svako mogao da vidi šta će se dogoditi onima koji se suprotstave opštem interesu. Vladari iskri su to blagosiljali. Ljudi su se okupljali da slušaju blagoslove, dogovarali su se oko novih poduhvata za sprečavanje nasilja i oko dovlačenja drva iz šume. Za takve poslove je bila potrebna družina. Tako su jednog jutra postali Narod.

Vladari iskri su ispravno zaključili da sloga neće potrajati. Ubrzano su iznalazili načine da ljudima pruže nove dokaze da su posebni. Zato su počeli da tarifiraju usluge. Tačno se znalo koliko hleba odgovara kolikom arlaukanju u korist domaćina. Ljudi su počeli da se nadmeću u vrednosti apanaže. Mnogi su davali i više nego što je bilo razumno da izdvoje, pa su čitave porodice gladovale zarad prestiža. Da bi sprečili dominaciju pojedinaca, što bi vratilo stvari na period individualizacije i izopštavanja, te tako ugrozilo posao, Vladari iskri su napravili platne razrede. Pripadnici najnižeg platnog razreda imali su pravo da na svojoj kući nacrtaju krug, srednji platni razred je crtao presečene kružnice, a visoki je crtao krug sa zracima. Ubrzo, nikome nije padalo na pamet da se druži sa nekim na čijoj kući nije isti simbol kao što je na njegovoj, te se Narod, iako nije sasvim prestao da postoji, podelio na Kaste.

Dobro je poznato da je pohlepa kasnije dovela do velikih ratova između samih Vladara iskri, u kojima je naravno poginulo najviše pripadnika Kaste Kruga raznih Naroda.
Sve je to užasno besmisleno. Zato, zadržavam pravo da verujem da je jednom prilikom u opisano selo navratio čovek koji je rekao da treba oprostiti onom neizlečivom u štali i da svi zaslužujemo toplu hranu, jer smo svi podjednako blizu centra kruga. Ne verujem u eksere kojima je bio prikovan, verujem u reči koje je govorio, zato sam siguran da Vladari iskri moraju da budu sluge, a ne gospodari.

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

2 komentara

  1. Avatar

    Ovako moj bata vidi svet mislim kao i on samo nemam takav dar da to pretvorim u reči.Čitanje može da probudi usnuli i dezorjetisani narod.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend