Isto

0

Nije trenutak da se sećam rasprava, ali budući da je ljudsko sećanje varljiva stvar, mogu da misim i da nije postojala rasprava, već da sam tog dana razgovarao sa jednim poštenim čovekom, ateistom. Mnogo je poštenog sveta među ateistima, to su ljudi koji ne žele da veruju u nešto što ne mogu opipljivo da dokažu. Samo po sebi, takvo mišljenje je karakteristika čoveka koji je čist pred sobom. Druga je stvar to što ja mislim da nije ni potrebno dokazivati nešto što je očigledno, pa otuda, dokaze i ne tražim. Razumemo da je „očigledno“ sporan pojam, pa se ne sporimo – toliko je taj razgovor bio kvalitetan.

Slušajući ljude koji znaju o čemu govore, tj. ne govore samo znanjem, već i iskustvom koje se ne može napabirčiti iz nekoliko brošura, zaključio sam da postoji četiri stupnja odnosa prema Bogu: teizam, ateizam, anti-teizam i četvrti. Prva dva stupnja nisu vrednosna, već se razlikuju po svojoj prirodi. Teista prolazi kroz čitav splet sumnji, samoispitivanja i posrtanja ne bi li ustanovio svoju meru u promisli, a ateista ne misli da je dužan da podnosi tajanstvene i često nejasne zahteve koji se pojavljuju bez njegove volje, ali to ne uzima kao alibi da zaboravi na moral i humanost (činiti dobra dela i naći se drugima, a misliti da je ovaj svet, u svojoj suštini, putovanje ka nestajanju bez kompasa, mora se s pravom nazvati podvig). Anti-teista je slab čovek koji svoju slabost iskazuje time što nipodaštava hrišćansko učenje i vrline na svakom koraku, čime dokazuje da je opčinjen harmonijom, ali i nedovoljno osvešćen da u njoj pokuša da učestvuje, pa svoju suštinu svodi na negiranje iznalazeći načine da negaciju proizvede u slobodoumlje, što je uzaludno. Četvrti stupanj je bolest i o tome danas ne želim da pišem.

Ali, da se vratim razgovoru. Ateista je bio opterećen Hristovom istorijskom ličnošću, pa je začuđen, rekao: „Vi hrišćani zapravo ne verujete u Boga, nego u čoveka.“

„Prijatelju, neću da govorim u ime hrišćana. Neko je rekao da je Hrist jedina prava revolucija u istoriji čovečanstva. Mislim da je u pravu. Da nije bilo Hrista, ne znam da li bih ja sada verovao u čoveka. Hoću da kažem, sve velike teološke rasprave dubokoumnih ljudi ne mogu da se mere sa čovekom koji je spreman da pomogne unesrećenom i bolesnom i da ne remeti mirnog i zdravog. To je moja vera, Bog, duh i čovek.“

Ateista se osmehnu, pa reče: „Tebi su ta tri isto.“

„Još kako, čak ne bih rekao isto, nego jedno. Ali, da te ne upućujem na literaturu…“, rekoh kroz osmeh.

Ništa, posle smo otišli na piće, a sve je na sasvim novi način ostalo isto.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend