Kada vam neko kaže: „Gluma” – na šta vas asocira? Prvo što pomislite jeste pretvaranje, Holivud, glamur, blicevi ili crveni tepih. Upravo te stvari na koje ste prvo pomislili su suprotno od onoga što gluma, zapravo, jeste. Za skoro 17 godina bavljenja glumom i pohađanja više dramskih škola, nadam se da sam nešto naučio, pa ću pokušati da vam ovaj termin pojednostavim.

Gluma nije pretvaranje, a ni Holivud! Da bi neko bio dobar glumac, najpre treba da nauči da razume pojam Gluma. Pod tim pojmom se podrazumeva predstavljanje toka neke radnje na realan način, to jest da je gluma vera u lik i delo. Delovanja pojedinca na sopstvene karakterne osobine, odnosno skup veština pomoću kojih se lik oblikuje u scensko delo jeste psihološki proces, koji glumac može da postigne jedino ako se vrati u stanje deteta i počne tako da razmišlja. Tada se njegov karakter „briše” i izgrađuje se onaj koji zahteva određena uloga. Samo kao dete, glumac je neiscrpni izvor mašte. Po mogućnosti vraćanja glumca u takvo stanje, ceni se njegov kvalitet. Otuda da su glumci večita deca!

Ako glumac veruje u delo koje izvodi, kao i u samog lika, onda će i publika moći da mu veruje. Što više veruje, to je prirodniji, a prirodnost je jedna od najbitnijih stvari u glumačkoj profesiji. Sve izvan nje je neprihvatljivo! On od teksta pravi pokretnu sliku, sa zvukom ili bez njega.

Najteži i najlepši deo glumačke profesije čine improvizacije, jer za njih ne postoje nikakve probe ili pripreme. Kroz improvizacije svaki umetnik može da dȃ svoj maksimum, odnosno da njegova kreativniost dođe do izražaja. Takođe, glumačku profesiju čine scenske igre i borbe (razne vrste plesa, mačevanje, akrobatika i tome slično), tehnika glasa (nije neophodno da glumac zna da peva, ali je poželjno), sjajna koncentracija, sjajno pamćenje i još mnogi drugi umetnički kvaliteti (imitiranje, pisanje, režiranje, crtanje, slikanje, fotografisanje, komponovanje, sviranje, stilizovanje…) – nisu presudni, mada mogu dati prednost u odnosu na druge glumce. Bitno je napomenuti i da svaki lik koji glumci igraju mora da ima svoju osobenost, te da ne podseća čak ni na njih same, kao ni na njihove prethodne ili uloge njihovih kolega – takozvana sjajna moć transformacije.

Jedna od najvećih zabluda o glumi jeste da je ona posvećena publici. Naime, publika je izvor energije koju glumci prihvataju dok su na sceni, jer samo na taj način ona može da razume osećanja i poruku autora dela – kada glumci te vibracije, koje zrače u svim pravcima, publici interaktivno vrate. Tako da gluma, zapravo, predstavlja igru za interakciju. Pored ove, velika je zabluda da je teže odigrati bilo koju dramu nego li komediju. Istina je obratno.

Svako ko se slaže sa tim da je uspešan glumac onaj ko snima filmove, razne televizijske projekte i radio-drame, što mu donosi popularnost i slavu, nije ni shvatio suštinu glume! Najveći uspeh je odlično odigrati veoma zahtevnu ulogu u pozorištu, u kojem nema nikakvih montaža, sečenja grešaka pomoću kompjuterskih programa i koje je mesto rađanja glume. Od antike pa do danas, pozorište je prošlo kroz brojne umetničke pravce i transformacije, ali svoju formu nije izgubilo, niti će je ikada izgubiti!

Zanimljivo je da danas u svetu postoji oko hiljadu fakulteta (akademija) i još više škola koje nude edukovanje u oblasti dramskih umetnosti, odnosno da u filmskoj industriji u Bolivudu godišnje bude snimljeno najviše filmova i serija nego li bilo gde u svetu.

Savet: Pripremanje prijemnog ispita za glumu najbolje je pripremati sam, ali da vaš rad prati stručnjak u oblasti dramskih umetnost, a ne profesori srbistike! Imajte na umu da neretko glumu na fakultetima (akademijama) u Srbiji upiše neko ko nije previše nadaren za to, a ne onaj ko je, pored neizostavnog talenta, vrlo dobro uradio prijemni ispit…

Sve u svemu, ako ste sigurni da je gluma baš vaša profesija, nešto što iskreno i svim srcem volite, želite da joj se posvetite ceo svoj život i da se svesno, bez problema, odreknete mnogo toga, onda krenite hrabro na ovaj i te kako trnovit put. Srećno!

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

3 komentara

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend