Brak je kruna ljubavi koju samo usamljenik vidi

0

Da vas pitam nešto – kada ste poslednji put videli sredovečni par da šeta ulicom i drži se za ruke?

Ja nešto ne mogu da se setim.

A i kad ih vidim, taj prokleti sarkazam u meni šapuće mi da su sigurno u pitanju ljubavnici koji su se iskrali iz svojih učmalih bračnih života i ukrali parče romantike koje će konzumirati na nedeljnom ručku u ušuškanom restoranu, a posle kod njega kući. A kladim se da nikome, ili većini, ne bi palo na pamet da su u pitanju jednostavno dve duše koje su se našle pre 20 i kusur godina i jednostavno im je lepo. Muž i žena. Suprug i njegova supruga. Topli i poznati jedno drugom, sa rukom u ruci. Troše lagano sate svoje nedelje i u tome uživaju. Pitam se zašto smo toliko cinični kada je u pitanju brak 21.veka u Srbiji. Da li nas je na to naterala nemaština, potpuno poremećene vrednosti društva, predrasude, strah….ili nešto peto…

I kada čujem da se neko venčava, bude mi iskreno drago zbog ljudi. A potom mi iskreno pripadne  muka kada čujem malograđanska pitanja i komentare: „A jel’mlada trudna? Ma pun je keša…Joj što je nikakav al sigurno je dobar u krevetu. Pa nizaaaaaak je, ali kad stane na novčaniiiiik…..“FUJ. Gledajte bre svoja posla i pustite ljude da uživaju u svojoj priči!

Kakva god da je i ne treba niko da je razume osim njih dvoje.

Selimović lepo kaže: „Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog“.

Do pre samo nekoliko godina, sedma godina braka proglašavana je kao krucijalna jer se najveći broj parova upravo tada  razvodio. Danas je statistika malo gora – oni koji se rastavljaju, to uglavnom čine posle pet godina zajedničkog života.

Statistike i mišljenja psihologa govore da je mnoštvo faktora koji utiču na krah – od siromaštva, preko stresa zbog svakodnevnog života, mešanja roditelja u brak supružnika itd., Mogla bih podužu knjigu sada o tome, ali neću. Neću da pišem o tome zašto je loše biti u braku. Već zašto je brak lep i zašto je dobro biti u istom. Šta mu daje čar i kvalitet. I kako se osećaju oni koji su akteri priče. Hejteri – evo vam šipak!

Sedam nasumično odabranih ljudi u svojim dvadesetim, tridesetim i četrdesetim, svi u braku već neko vreme, odgovorili su na ista pitanja – da li je brak samo papir ili zašto je lepo REĆI DA.

Masimo, (29)

Želim da naglasim da je analiziranje braka veoma subjektivna stvar i proizilazi iz ličnog iskustva. Smatram da je najlepši i najnezaboravniji dan u životu upravo dan same ceremonije.Od tog dana nisi više sam,odgovornost raste. Naravno da brak nije samo list papira. Nakon venčanja ne smatram da se ličnost čoveka menja, već se prioriteti menjaju, sami sebi postavljate ograničenja, čega postajete svesni kad vaše slobodno vreme organizujete drugačije, podređujete ga bračnom životu. Gledajući moju ženu, ne samo sređenu i našminkanu, još mi je lepša. Tada sam shvatio da je brak mesto za zaljubljene. Uživam u njenoj prirodnosti. Život u braku omogućava vam da svakog trenutka, bio lep ili tužan, od samog jutra pa do ‘laku noć’, imate rame za plakanje i desnu ruku na koju možete da računate u teškim trenucima. U braku imate četvoro očiju umesto dvoje-zajedno donosite sve važne odluke. Brak je jedna velika ‘zbrka’ kada dođe do toga da se usaglasi posao sa privatnim životom, stan koji nije uvek sređen kako biste želeli i mnogo drugih stvari. Međutim, šta god da se desi, vi ste deo jednog MI, stabilnog i čvrstog, koje vam daje snagu da se uhvatite u koštac sa bilo čim u bilo kom momentu.

Dolores, (24)

Jeste brak izgubio na značaju ili se zaboravilo šta je, zapravo. Izgubile su značaj i prirodne obrve, pa eto mene sa takvim i još udata mlada! Za nas, dan kada smo se venčali, bila je zapravo proslava naših odluka, kao rođendan novog nivoa veze. Tada smo odlučili da ćemo dati sve od sebe, da postanemo bolje osobe, da ostvarimo ciljeve jer su bili isti ( to je preduslov broj jedan za brak, imati sopstvene i zajedničke snove, ne samo biti zaljubljen do ušiju) i odluka da nećemo odustati i kada ih ostvarimo, stvaraćemo nove, pa ćemo videti gde će nas sve to odvesti.

U braku sam izgubila mogućnost da je haos u stanu samo moj haos, dakle ništa strašno, a dobila sam super cimera sa kojim  delim zajedničku filozofiju života. Bitna stavka u mojoj glavi je bila, upoznati porodicu i kakav odnos imaju. Nije presudno, samo sam želela sebi da olakšam. Pa kada je sve čekirano, slaviti i onda živeti. Slavićemo i godišnjice taman da saberemo gde smo stigli kroz 10, 20, 30, 40 godina itd.

Milan, (33)

Ja sam se oženio iz čiste ljubavi i iskreno nijedan drugi motiv nisam imao. Sve je išlo kao podmazano, nekako sam, dok zajedno pijemo kafu, znao da je Andrea ta polovina koja nedostaje. Onda smo se uzeli i postali muž i žena. Ovim činom nismo nimalo izgubili na ljubavi, ali jesmo na slobodnom vremenu kada smo postali mama i tata. Želeli smo dete i o tome smo mnogi pričali, tako da smo je spremno dočekali. Zbog posvećivanja detetu izgubili smo vreme koje možemo da provedemo zajedno, jer nakon dinamičnog dana na poslu i brige o devojčici ne ostane mnogo za nas dvoje. Suština je- isključite televizor i otvorite sva druga čula za svog partnera. Mi dosta razgovaramo i razmenjujemo nežnosti i dodire. Ne mogu reći da je seksualni život ostao na nivou dok smo bili dečko i devojka jer sad moraš da biraš i lokaciju i vreme za to. Za mnoge brak je ubica strasti, ali ja nemam takvo iskustvo, za mene je to svetinja i koliko god da sam u mladosti bio blentav sada sam sto posto u tome. Imam snažne motive koji kreću od toga kakav odnos imam sa svojom suprugom i šta sam sve sa njom stvorio u životu. Ta ljubav me nosi i nadam se da će tako biti dokle god smo živi. Brak je luda stvar! Ali ja mogu reći da u njemu uživam.

Aleksandra, (29)

Zašto je važno potpisati papir? Jednostavno, želela sam da mom čoveku budem žena. Dakle, zvanična žena.  Ako sam od malena maštala kako ću nositi venčanicu i imati na stotine gostiju na svojoj svadbi, e onda smatram da je dolazak mog princa značio i da će se moji snovi ostvariti. Mnogo je važnije da se nastavak mog devojačkog sna ispunio, a to je da je život posle bele haljine postao bajka. I jeste. Iz dana u dan sve lepša. I nije fraza. Ne kažem da je pre zvaničnog sklapanja naše veze ljubav bila manja- nije, ali je postala slađa. Bar za toliko da mog dragog mogu da zovem „muž“. Najvažnije u celoj „životnoj priči“ jeste da se izabere taj pravi, a mislim da se takva ocena daje vrlo brzo. Ja sam posle tri meseca zabavljanja znala da ću se udati za njega i da je „to to“. Iako sam tek godinu i po dana u braku i dalje mi je svaki poljubac kao onaj od pre tri godine kada smo krenili da se zabavljamo. Ponosno šetam sa svojim mužem, uživamo u putovanjima i svemu što nas okružuje. Smatram da brak kao institucija nije izgubio smisao, jer je smisao mog života brak sa mojim voljenim.

Nataša, (29)

Sa svojim mužem sam u braku pet godina, a pre toga smo bili u vezi četiri i po godine. Oboje verujemo u brak kao instituciju i po nama brak još uvek nije izgubio smisao. Moje mišljenje je da brak ne predstavlja samo papir već sjedinjavanje dve osobe u nešto treće, jedinstveno. Ulaskom u brak ne smatram da sam išta izgubila. Dobila sam najboljeg prijatelja samo za sebe. Ništa se specijalno za nas nije promenilo. Pre braka živeli smo zajedno mesec dana. Promenile su se samo sitnice kao što su zajedničke finansije i to što smo počeli da spavamo u istom prostoru, jer smo i pre braka svo slobodno vreme provodili zajedno. Od kada smo počeli da se zabavljamo svi naši prijatelji postali su zajednički. Različitih smo karaktera, ali se dopunjujemo. Dešavaju se sukobi mišljenja, ali to je normalno i da toga nema ne bi bilo zanimljivo i to bi značilo da makar jednoj strani nije dovoljno stalo. Odlična je stvar to što si, u braku pa i generalno u zajedničkom životu, potpuno ogoljen. Partner te viđa u svakakvim izdanjima, ne samo kada se skockaš za sastanak. Sa brakom dolazi sigurnost i opuštenost, ali ono što nikako ne sme da se desi je zapuštenost, što mnogi ljudi u braku sebi dozvole. Lepo je biti u braku jer je pored tebe osoba koju najviše voliš, ali po meni je najbitnije da se ljudi dobro upoznaju u različitim životnim situacijama pre nego što načine taj korak.

Marija, (34)

Prija mi osećaj zajedništva i pripadnosti, naspram usamljenosti i izolacije, kao problemima današnjice. Visok stepen intimnosti takođe, mada je to moguće ostvariti i u vezi. Nisam sama  u donošenju odluka, delimo odgovornost oko bitnih životnih pitanja, zajedno usmeravamo kormilo života i možda hrabrije koračamo kroz isti.To su draži bračnog života. Osim toga, ljudi te shvataju ozbiljnije, dobiješ neki vid protekcije i pošteđenosti od raznih muških prostakluka i neprimerenih i neželjenih nasrtanja. Brak je veliki poduhvat i treba raditi na njemu, svakodnevni život pun obaveza često postavlja zamke. Može da se desi da suprug i ja  upadnemo i u lošu fazu i da se ponašamo kao cimeri. Takva situacija je vrlo stresna i do sad smo obično uz pomoć ljubavi uspevali da prekinemo agoniju.

 Predrag, (43)

Baš sam ja jedan srećnik!
Iako sam moju ženu čekao ceo život, ne gubeći nadu ni za tren, ipak mislim da me je ukenjalo!

Pa mi se svaki dan po ceo dan smejemo, štipamo, golicamo. Pitam se zašto onakvi stereotipi o braku? Verovatno su nastali u vreme ugovorenih brakova. Ja se prosto osećam najslobodnije u životu baš sad! Znaš kako ti za sve treba svedok? Jer bez njega šta god da si učinio ili postigao, kao i da nisi. E pa tako je meni u braku. S tim što ona nije samo moj svedok nego i razlog. Razlog da budem zadovoljniji, jači, zdraviji, da radim više i da ne pitam šta, da planiram, da se brinem ali da ne strepim, da se vratim kući. Heej! Kući! Domu svom!

Shvatila sam, bre, da smo mnogo sebični i razmaženi. Nespremni smo da stisnemo zube kad je teško, ali šprintom trčimo tamo gde je sve na izvolte. Toliko je opcija i izbora na svakom koraku danas, da nas upravo takvi lažni mamci odvraćaju od pravih ljudi i izbora u životu. Uvek je bolje kod drugog. E pa nije! Čuvajte tog ili tu što imate, kada prepoznate osećaj u stomaku. I ne odustajte tako lako.

Misao koja mi se iznova javlja u glavi, a izrekla ju je jedna mudra baka, koja je u braku  bila pola veka, svima treba da nam bude lekcija onda kad zagusti.

Reče ona jednom: „Eee deco moja, pa mislite da je bilo lako da se deda i ja trpimo sve ove godine. Ali mi smo sve radili drugačije od vas. Kada se nešto pokvari, mi bismo popravljali. A vi danas samo bacite.“

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend