Biznis u Bosni

0

S obzirom da sam muzičar, potpuno je prirodno i logično da putujem i sviram. Moj automobil je moja čerga. U gepeku se nalazi kofer pun majica, farmerki, nezaobilaznih maskirnih pantalona koje nosim na nastupima, rezervnih gaća i čarapa, patika (preferiram Adidas Superstar kolekciju), četkica za zube, pasta, dezodorans, jedan parfem (drugi su mi ukrali kada su mi skoro obili auto) i, naravno na kraju, last but not least, gospođica Violina i gospodin Mikrofon.

Sad kad je otkrivena sadržina mog gepeka, iskreno se nadam da će Carina Srbije i svih zemalja u regionu imati više milosti i strpljenja za moje kolege muzičare i mene, te nas neće previše zadržavati ubuduće.

Nadam se, ali nisam baš potpuno siguran.

Ergo, prethodni vikend sam boravio u Gradišci, gradu u Bosni koji se graniči sa Hrvatskim jednim mostom koji ima jednu traku u jednom i drugu traku u drugom smeru. Kad izađeš iz Hrvatske na taj most, ulaziš u Bosnu u Gradišku. Glavni put te vodi kroz grad, kroz centar i, posle 2-3 kilometra, dokopaš se raskrsnice pa vozi gde ti je volja. Dalje ka Banjaluci aerodromu Laktaši ili gde hoćeš/možeš.

Čak i kada nije velika gužva, u saobraćaju na graničnim prelazima, čeka se desetak minuta da se pređe. A kad je vikend i još nedelja… bolje odustani ili se spremi da čekaš na granici, sredu!

Ja sam, pretpostavljate, baš nekako krenuo u nedelju, pre podne iz Bosne, preko Hrvatske i autoputa, kući u Beograd. Došli smo kolima do ulaska u Gradišku, dakle 2-3 kilometra pred granicu, i tu staje naš auto a počinje moja priča. Stojimo 4-5 minuta i prilaze nam dva momka, koji su očigledno iz Gradiške.

Kaže, levi lik: Je li, prijatelji, žurite? (video je BG tablice na našem autu). Mi, svi u kolima kao jedan, odgovaramo potvrdno klimanjem glave. – E, pa onda ako imate 10 eura, mi (desni lik i on) vas možemo izvesti na most (granični) za 3 minuta. Pa da, realno da me tog trenutka neko pitao da li želim: stan, sedmicu na LOTO-u (nameštenu) ili da što pre dođem do mosta, moj odgovor bi bio – MOST!

Levi lik nastavlja: Onda ok, uđite sad u traku za preticanje, skrenite levo na onaj parking (parking je posle 200 metara sa leve strane). Tamo sačekajte plavi punto i, posle samo za njim. Vrlo mi je bilo jasno da je desni lik zadužen za manuelne radnje i taksiranje, dok je levi u stvari Pregovarač.

Činimo kako nam je rečeno i plavi punto se pojavljuje za minut. Pratimo ga ulicama, levo – desno, opet levo, opet desno i tako sto puta. Šeta nas po Gradišci kao taksista radoznale turiste u želji da im naplati duplo ili pak troduplo ali, cena je već dogovorena. I, najzad staje pored nas. Most je na 30 metara ispred. Zaobišli smo kolonu od 3 kilometra i uključili se u glavnu ulicu iz sporedne, tik pored mosta. Sve regularno i po zakonu što bi se reklo. Nema šta da se zameri. Naš Apač nas je doveo, isplatili smo ga u markama a mogli smo i u kunama i u evrima i ko zna još kojoj valuti. Zahvalio se, kao i mi njemu, a on se vratio brzo po sledeću turu.

Prostom matematikom, ako ima 20 tura dnevno, a radi samo vikend, subota/nedelja, to je za vikend 400 eura puta 4 vikenda mesečno equals/jednako 1600 eura. Ako deli sa ortakom 50-50 % opet ima 800 eura mesečno za 8 dana rada.

Snašli se ljudi, nemam zamerke. Zbogom violino, zbogom. Dobar dan Bosno!

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Nepomirljivi sam liberal, ateista, zagovornik građanskog društva. Ne volim tabue. Dakle, u Srbiji manjina! Od prezimena do političkog/životnog opredeljenja.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend