Bešumni režim

0

Pneumatski čekić razbija ivičnjak. Jedan brkati ne prestaje, ni malo ga ne sputava to što, na samo pola metra od njega, stolovi u bašti kafea poskakuju od vibracija. Desetak ljudi ga ne voli dok čupa sopstvene ruke iz ramena – ništa. Profesionalac.

Sedim na betonskoj žardinjeri, na drugoj strani ulice. Ne mogu da mislim. Kako li je tek onima u bašti? Mladić u elegantnom odelu se iščuđava. Dve plavuše prigovaraju konobaru. Grupa klinaca ih snima mobilnim telefonima. Konobar klima glavom i češe se po butini. Lokalni pijanac se baždari viljamovkom. Drhte mu ruke. Pokriva ga iznenadna situacija. Biće da je samo njemu legao ovaj pakao.

Otišao bih ja da nije devojke u beloj haljini i momka u kožnoj jakni. Toliko su se primakli jedno drugome da se gotovo dodiruju nosevima. Ne dozvoljavaju da im buka prekine razgovor. Čak i sa ove udaljenosti mogu da im vidim zategnute vratne žile. Viču.

Pre dva minuta sam im nadenuo imena – Petar i Sofija. Ne znam zašto sam to uradio. Valjda mi je tako lakše da izmislim kako teče njihov razgovor.

Sofija: „Moj otac zna stotinjak stihova napamet. Ali, pazi, on ih ne sipa okolo. Čeka priliku da oplemeni posebne trenutke. Živi na toj slutnji viteštva, značenja u sebi. Volela bih da i ja imam nešto čemu bih se tako posvetila. Biću konkretna. Možeš li ti da mi pomogneš da prestanem da živim od slučaja do slučaja?“

Petar: „Ne razumem te. U gimnaziji si bila đak generacije, fakultet si završila u roku, imaš dobar posao, plešeš, učiš španski, iako već govoriš nemački i engleski… Pored svega toga, još sviraš i obou! O kakvoj ti neorganizovanosti govoriš? Šta bih ja onda mogao da kažem?“

Sofija: „Da, ne razumeš me…“

Petar: „Nije lako pobediti tvog savršenog tatu.“

Sofija: „Mog oca ostavi na miru! Kako ti samo polazi za rukom da svaki razgovor usmeriš prema sebi? Uostalom, glupo je što sam uopšte i započinjala ovu temu. To su ipak stvari koje moram da raščistim sama sa sobom.“

Petar: „Moraš malo da se opustiš. Ništa loše neće da se dogodi ako prestaneš da se neprekidno preispituješ. Naprotiv. Evo, recimo ovaj klipan. Zuri u nas kao neki pijani ruski špijun i nimalo mu nije neprijatno. Ni jednog jedinog trenutka nije pomislio da radi nešto pogrešno. Pomno prati svaku našu reč, kao da je u pozorištu. Dođe mi da mu naplatim kartu.“

Sofija me pažljivo posmatra, osmehuje se i blago spušta šaku na Petrov vrat. Ljube se, skupljaju stvari sa stola i odlaze.

Gledam kako se zagrljeni provlače između parkiranog automobila i kombija u koji brka pedantno pakuje alat.  Postajem svestan odsustva buke.

Davno sam osetio sličnu tišinu. Bio sam dete. Molio sam se i zahtevao od Boga da mi se obrati da bih se uverio da postoji. Ništa se nije dogodilo.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend