Računari, gejming, cosplay, gomila klinaca… pop kultura na jednom mestu, a tamo i ja!

Games.con festival gejminga i pop culture – kako su ga kreatori nazvali održan je prošlog vikenda na Beogradskom Sajmu i moram priznati da je ove godine bio veći i bolji nego prošle, a da je njime protutnjalo hiljade i hiljade klinaca, ali i njihovih pratioca (ne moraju, pod obavezno to da budu roditelji).

U mom slučaju, tamo sam provela 3 dana! A zašto?

Da napomenem: Nije mi strano da s vremena na vreme odigram po koju igru, ali da sam gejmer – nisam; interesuju me računari, ali da se u sve razumem – ne razumem; da volim ovu gejmersku pop kulturu – volim. ALI, ja sam mama 2 maloletna deteta kojima je ovakav vid zabave vrlo blizak i izuzetno interesantan. Stoga, da bih znala šta deca vole, da bih mogla da komuniciram na svaku temu sa njima, pa i na ovu, odvojila sam jedan ceo vikend kako bih bila deo tog njihovog sveta.

Današnje generacije rođene su u eri računara, video igara, interneta. One nisu morale da čekaju mesecima da se pojavi neka potpuno nova igra, da idu po komšiluku od Spectrum-a do Comodor-a, niti da čekaju da prođe jedan od najiritantnijih zvukova kojim si lagano mogao da mučiš ljude u II svetskom ratu, kako bi ti odali tajnu Enigme – dial-up. To su klinci kojima je to sastavni deo života i koji drugačiji ne poznaju. Ovde ne polazim od premise da su internet i gejming dobri (ili loši). Sve što se konzuira u prekomernim količinama nije dobro. Svojoj deci ne dajemo dnevno da pojedu tonu čokolade, već parče ili tri, zar ne? E pa tako je i sa gore pomenutim – ukoliko dozvolite deci da po ceo dan sede pred ekranom, svakako nije dobro, ali isto tako nije dobro ni da im u eri tehnologije ne date pristup istoj.

Takođe, primetila sam da mnogi roditelji ovu sferu uopšte ne poznaju, niti se trude da je upoznaju i vrlo često iz tog neznanja i deci brane korišćenje računara, igranje igara, gledanje youtube kanala i slično. Opet, imamo i roditelje koji takođe nisu ni malo upućeni u svet tehnologije i gejminga, ali nisu upućeni ni u to da li i šta im dete radi online. Obe vrste pomenutih su, ako mene pitate, neprihvatljive. Prva iz razloga što ne živimo u vreme “promaja će me ubiti”, “od klime se dobija rak mozga”, “od kafe će da izraste rep”, “od mobilnog se kvare zubi”, već u 21.veku. Druga, iz razloga što deca ne treba da nam budu aksesoari, bića za spašavanje braka, fikusi. Sa njima treba razgovarati i njih treba razumeti. Kako oni od nas, tako i mi od njih svašta možemo da naučimo, a to se jako lepo moglo videti i na ovogodišnjem sajmu gejminga. A kako? Trčeći sa jednog kraja hale na drugi, od ćerke do sina (svaki dan sam prešla preko 8km samo po halama), pratila sam šta rade druga deca, ali i šta rade njihovi roditelji. Mnogi od pratilaca došli su tu kao čuvari, ne znajući šta će da ih snađe, u kakav svet su upali. Klinci su jurcali od štanda do štanda, od igre do igre, vukući ih za ruke, objašnjavajući im u kratkim crtama gde je šta, ali sa jako malo strpljenja (jer za dan moraju da obiđu gomilu aktivacija i nemaju trenutno vremena za objašnjavanje). Roditelji trče za njima unezvereni, neki su priseli pa su dremali, neki su klince samo ostavili ispred vrata i vratili se posle nekoliko sati uz rečenicu: “Kako je bilo? Šta se to tamo sve radi?”, a neki su zajedno sa decom igrali igre i podjednako uživali. Ali, mislim da su glavni pratioci-zvezde bile ujke, teče, tetke, stričevi i naravno – starija braća i sestre… oni koji su nešto mlađih generacija i koji se iole ili u potpunosti razumeju u celu sajamsku postavku.

Ono što se na sajmu moglo videti i igrati je gomila igara koje su u trendu (Assasin’s Creed, Fortnite, CS:GO, WOT, LOL, GTA5, Donkey Kong, FIFA i slično). Mogli ste da vozite dron, da učestvujete u kvizovima, takmičite se u igrama, vidite unikatne računare, računarsku opremu i hardver, Cosplay – kostimirane likove iz igara, serija, učestvujete u FRP turnirima, VR, vidite i ćaskate sa omiljenim youtuber-ima…

A šta je suština? Suština je da ovakvi sajmovi i ovakav svet apsolutno postoji. Ne mimo nas, već paralelno sa svima nama. I to nije svet za sebe već deo našeg okruženja, života. Tehnologija se razvija i ne treba od nje bežati niti je ignorisati, već je prihvatiti i nešto novo naučiti, ako ne zbog sebe, a ono zbog sopstvene dece. A izgovori: mator/a sam da sada i to učim, nemam vremena, ma ne zanima me… kako i sama reč kaže, to su samo IZGOVORI. Ta gejmersko-računarsko-onlajnerska (kako sam samo ovu poslednju reč na brzinu izmislila!) pop kultura je nešto sa čime žive naša deca, ali sa čime živimo i mi. Stoga, da biste znali kako sutra da se snađete u svetu tehnologije, ali i da pomognete svom detetu, i u krajnjem slučaju da ga usmerite (jer kao i svuda, i ovde ima svakojakog smeća) potrudite se da upoznate i ovaj segment. Možda i vama nekada, baš bude od koristi.

Oglašavanje

O autoru

Sociolog u ulozi preduzetnika koji svoju kreativnost izražava kroz marketing i reči. Pokreće na akcije, povezuje ljude, a pege su joj zaštitni znak. Ponosna vlasnica jedne marketinške agencije i jednog doma za stare.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend