Ako ste ikada mislili da je zamena novca u Pragu kao i svuda u svetu – prevarili ste se.

Odlazak u menjačnicu izgleda kao borba sa gladijatorima, Lov na zeleni dijamant ili Hunger games… A ako iz toga uspete da se izvučete živi, svakako ostajete sa trajnim posledicama.

Šalu na stranu, do sada sam putovala širom Evrope i sveta, ali mi se jedino u Pragu ovo desilo.

Pre nego što se odlučite za odlazak u menjačnicu, prvo proverite online koliki je kurs. U jednom od prethodnih tekstova sam pisala da je najbezbednija promena novca u bankama. Istina. Ali nije uvek najpovoljniji kurs. Poređenja radi: U dobroj menjačnici za 1 evro možete dobiti 25 čeških kruna, a u banci (na primer) 23, 22.

Kada sam prvi put otišla u Prag menjali smo novac u banci. Čuli smo da sa menjačnicama nešto „nije u redu“. A šta nije ako na svakoj piše 0% commission (provizije)?

  1. Kada uđete u bilo koju menjačnicu pogledajte koji je kurs. Često piše da je kust 25.7, ali ono na šta ne obratite pažnju je da je to kurs kada menjate 1.700 evra? Zašto? Čitaj dalje.
  2. Obavezno ih prvo pitajte: Koliki je kurs za 10, 50, 100 evra (u zavisnosti od toga koliko novca menjate). Pitajte ih više puta. I na kraju tražite da vam cifru iskucaju na digitronu! Znam, zvuči smešno i glupo, ali tako je.
  3. NIKAKO i ni po koju cenu ne potpisujte papirić koji vam gurnu ispod zaštitnog stakla ukoliko na njemu ne piše da menjate po kursu koji je dobar. Pre potpisivanje uvek proverite cifru.

JER, šta se dešava ako to ne uradite? Za 1 evro dobićete oko 16.5 čeških kruna. A kako?  Može im se.

Ovako je teklo moje iskustvo (a ja znam za jadac):

Ulazimo jedno veče u menjačnicu koja je u ulici tipa naše Knez Mihailove (u krugu od 20 m2 imate oko 6 do 7 takvih menjačnica). Paralelno sa nama ulazi jedan, rekla bih Slovak. U isto vreme izgovaramo pitanje: „Da li je kurs 25?“ i pogledamo se sa osmehom „znajući za foru“. Čovek koji mene uslužije, i devojka koja njega uslužuje izgovaraju: „Yes.“ Momak pruža novčanicu od 100e, ja od 10e. Oboje kao „znamo za jadac“, ali ne lezi vraže, znaju i „prodavci novca“. Oboma nam kroz procep gurnu po olovku, kao i dugačak papir koji izgleda kao račun na kome piše da ste promenili novac. Oni koji ne znaju i oni koji ne gledaju, automatski potpisuju papir i novac im bude promenjem. Ali po kom kursu? Najgorem i najnižem. Kako je to moguće? Pa taj papir je ugovor na kome piše po kojoj cifri pristajete da vam se promeni novac i da, ali da zamene i reklamacije nema.

Momak, levo od mene sada je već vidno besan, jer je na papiru kurs od 16 kruna. Oboje govorimo da nećemo da potpišemo papir i da nam daju po kursu od 25. Prodavac mi kaže sledeće: „Mogu da ti dam pare po kursu od 24 krune.“

„Ne hvala. Ja hoću po 25.“

„E sada neću da ti dam ni po 24, nego po 20.“ – kuca cifru na digitronu i staloženim glasom mi to saopštava. Ja ne odustajem, a on sve ljući.

Za to vreme devojka iste rečenice izgovara momku Slovaku, dok ovaj sve glasnije i žustrije izgovara rečenicu: „Give me back my money!“ „Give me back my money!!!“

Za sve to vreme u pozadini sedi čuvar koji gleda na situaciju kao na jedan čin pozorišne predstave, koja se ponavlja sigurno 200 puta dnevno (Radovan III, jer situacija je toliko apsurdna). Smeška se i gricka neke krompiriće, dok se iza stakla čuje urlanje Slovaka: „I want my money back!“

I dalje sa mirom u glasu i strpljenjem majke kojoj se mala deca ukake svaki put kada su na vratima, a u skafanderima su, vi svi potpuno obučeni, cure vam graške znoja, a još planirate i da stignete nekada negde na vreme… izgovaram: „Ne, ja želim po kursu od 25, kako piše i na tabli.“

„I šta sada? Zbog jedne krune ćeš da ideš 30 minuta po gradu i tražiš novu menjačnicu?! Ako ti dam po kursu od 25 ja onda nemam nikakvu proviziju.“ – reče radnik u menjačnici.

Sada je već toliko bezobrazan da mi je potpuno nebitno koliko ću stajati tu, sve dok  mi ne isplati novac po kursu koji je zvaničan i koji im zaista piše na tabli.

I tuuuuu smo shvatili šta je problem. Ta – dam –tuš!

U neki menjačnicama imaju fiksnu platu i fiksni, dobar kurs. U većini menjačnica imaju, očigledno, malu platu i rade na proviziju – koliko „ukradu“ turisti, toliko dobiju na razlici, a i u plati.

I kao vrhunac njegovog bezobrazluka, na moje pitanje da li mi je dao da menjam po  kursu mi od 25 kruna pruža mi papir i izgovara: „ Jesi li išla ti u školu? Umeš li da čitaš?“

 To je ta menjačnica

 

 

 

 

 

U neki menjačnicama imaju fiksnu platu i fiksni, dobar kurs. U većini menjačnica imaju, očigledno, malu platu i rade na proviziju – koliko „ukradu“ turisti, toliko dobiju na razlici, a i u plati.

Taj nivo drskosti, bezobrazluka i besa možete samo videti na ljutitim kontrolerima Bus Plusa ili ostrašćenjim „navijačima“ neke političke stranke. Svi imaju isto MO i iste rečenice koje treba da izgovore.

Ali, ne gubite strpljenje, oni moraju da vam daju vaš novac, po kursu koji im je ispisan, sve dok ne potpišete PAPIR. Ako ste baš ljuti i nervozni, eto prilike da na nekome iskalite sav bes. Na kraju dana, oni se sa vama svađaju sa blagim osmehom u uglu usana, kao da im ta rasprava baš prija. Nestvarno, a pomalo i tužno, složićete se.

Oglašavanje

O autoru

Sociolog u ulozi preduzetnika koji svoju kreativnost izražava kroz marketing i reči. Pokreće na akcije, povezuje ljude, a pege su joj zaštitni znak. Ponosna vlasnica jedne marketinške agencije i jednog doma za stare.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend