Često roditeljima postavljamo pitanje: Da li i kako razgovarate sa svojom decom?

0

A koliko često decu pitamo: Kako razgovarate sa svojim roditeljima? Da li uopšte razgovarate?

Retko kada klinci prvi zapodenu razgovor. Pa setite se samo kada ste vi bili mali koliko puta ste prišli mami i tati i rekli „imam mali problem“ ili „dođi da ti objasnim…“

Pre par mesec imala sam priliku da slušam šta deca na tu temu imaju da kažu. Imaju svašta! Ali ne znaju kako. Naime, pre par meseci sam prvi put čula veliki broj tinejdžera na jednom mestu. Na Balkan Tube Fest-u* deca su pričala o svojim problemima u komunikaciji sa roditeljima, a na temu roditeljskog nerazumevanja video igara, vlogova, youtube kanala i slično. Kada su upitani da li su objasnili roditeljima online komunikaciju, čime se bave (ili bi se bavili), dolazimo do sledeće dve činjenice:

  1. Roditelji nisu pitali decu o čemu je reč već su automatski negodovali sve kao nešto jako loše.
  2. Deca nisu pokušala ili nisu bila dovoljno istrajna u pokušajima da objasne o čemu se radi.

Nakon toga dolazimo u situaciju opšteg nerazumevanja i nekomuniciranja, do sukoba generacija i, na kraju, opšteg nezadovoljstva sa obe strane.

Kako mene prevashodno prate generacije starije od tinejdžera, ovaj put se ipak obraćam roditeljima, a da bi se roditelji obratili deci. Elem, čovek se najčešće plaši onoga što ne poznaje. Da, roditelji poznaju detinjstvo, svako na svoj način, ali poznaju odrastanje, poznaju međuljudske odnose. Ono što ne poznaju jesu društvene mreže, online komunikaciju, youtube, PES, Counter, Clash Royale i slično.  Mnogi današnji roditelji tinejdžera rodili su se u vreme telefona sa brojčanikom, a imaju klince koji samo što se ne teleportuju. Roditelji imaju otvorene profile na Facebook-u, ali dalje od toga im ništa nije jasno ili ih ništa od toga i ne interesuje, nemaju vremena. Ali klince interesuje. I to mnogo. A ako našu decu interesuje, onda bi trebalo i nas, zar ne? Jer ako ne poznajemo i ne usmeravamo svoje dete, a ko će? A da, internet, ulica, škola, zatvor…

„To dete sedi u sobi i drnda kompjuter po ceo dan.“ – najčešći komentar koji možete da čujete. A znate li šta „drnda“? Ako ne znate, pitajte ga. Tražite i da ono vas nečemu nauči. Zaista nije sramota. A nije ni strašno.

Online svet i komunikacija, ako su kvalitetno usmereni, daleko su od „zla“ kakvim ga roditelji najčešće predstavljaju. Društvene mreže, brz dolazak do podataka, knjiga, muzike, youtube kanali i tutorijali… sve može biti od velike koristi. Bitno je da znamo čemu služe, kako se koriste i kako se zaštititi od mogućih negativnih strana. Da bi ONI to znali, moramo i MI da znamo. Bar delimično. I da nas ne mrzi. Jer za sopstvenu decu moramo imati vremena.

P.S. Klinci, budite uporni. Objasnite roditeljima. Probajte da im predstavite ono čime se bavite, što detaljnije, što preciznije. Jer, samo onda kada znamo, toga se nećemo plašiti. Istrajte u onome što želite. Jer, nije sve video igra od 90 sekundi. Za neke stvari ipak je potrebno malo više vremena i truda. A ako vam je do nečega stalo, onda od toga nemojte da odustajete tako lako.

Oglašavanje

Vaši komentari na tekst

O autoru

Sociolog u ulozi preduzetnika koji svoju kreativnost izražava kroz marketing i reči. Pokreće na akcije, povezuje ljude, a pege su joj zaštitni znak. Ponosna vlasnica jedne marketinške agencije i jednog doma za stare.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend