Beograd na žaru

2

„Eh, da mi je da sam vlast samo dva dana…“ Postoji teza po kojoj je književno delo svaka misaona tvorevina koju neka grupa ljudi čuva u vremenu, tj. pamti, prepričava ili doslovce pominje. Ako se držimo ove teze, onda je početna rečenica ovog teksta jedno od najvećih književnih dela ovog naroda. Zanemarljiv je broj ljudi koji je nikada nije izgovorio. To su neki tamo što stalno preispituju sebe i uporno potkrepljuju mišljenje argumentima. Marginalci našeg društvenog raja. Iako gotovo uvek navijam za slabijeg i odbačenog, ni najmanje ne podržavam taj njihov stav zato što mislim da je nužno da se jednom sprovede opštenarodna anketa i da se svaki pripadnik našeg naroda konkretno izjasni o tome šta bi uradio kada bi bio na vlasti dva dana.

Na taj način ne bismo dobili riznicu rešenja, ali bismo došli do neprocenjivog kataloga želja, a to bi bilo neoborivo svedočanstvo o tome kakav smo narod i šta zaslužujemo. Narod, baš kao i pojedinca, jasno definišu njegove želje. Želja je đavolska stvar, izmiče kontroli, ali baš zahvaljujući tome, temeljno skida maske sa lica i privodi istini; koristi opštem dobru, kao što zmija koja tamani štetočine koristi letini.

Elem, verujem da je nakon ovog uvoda, jasno na osnovu čega dajem sebi za pravo da iskažem šta bih ja uradio (ili, bolje reći, želeo da uradim) da sam „vlast samo dva dana“. Biću kratak i usmeriću svoju pažnju samo na jedan problem, jer na ovom mestu ne mogu da dodam hiljade strana potencionalnom opštenarodnom katalogu.

Ne volimo ljubav. Ljudi patošu viralne prostore sentimentalnim sentencijama, erotskim prikazima, pornografskim ekspresijama, čežnjivim zapisima, ali kad je ljubavi potreban konkretan podsticaj, nigde nikoga nema. Ključa reakcija, isparava akcija, baš kao i povodom drugih važnih tema. Sladostrašće je čudna zverka koja najčešće obitava u čamotinji, usamljenosti i samodestrukciji, a hrani se preterivanjem. Čovek je veoma uspešno može gajiti sam, bez igde ikoga. Ako mu je, kao što je to danas slučaj, omogućeno još i to da samodostatnog, nazor osenčenog, izopačenog sebe baci pred oči svetine, onda je izuzetno teško učiniti da se prizove pameti, da shvati da mora da zakorači da bi počeo putovanje ka smislenijoj, bogatijoj, svetloj stvarnosti. Danas je jedan od najvećih zadataka pružiti ruku drugom čoveku i izvesti ga na svetlo. Strah od toga da će nas davljenik povući sa sobom ne sme da bude prepreka. Za ljubav, baš kao i za sve druge značajne poduhvate, potrebna je hrabrost. Ljubav traži akciju, a svako preduzeće podrazumeva žrtvu. Podeli trajanje, nemoj da prodaješ svoje vreme. Mušterija će te voleti sve dok imaš čime da je zainteresuješ, voljena osoba može da učini da mir dobije punu vrednost. Da li ćeš zbog toga što tako ne mora biti, nastaviti da zavaravaš sebe?  “Ne može se megdan zadobiti na divanu sve duvan pušeći”.

Sad, da iznesem konkretan plan. Romansa je precenjen, ali izuzetno sadržajan derivat ljubavi, pun kreativnog potencijala. U romantičnim okolnostima obične stvari se uzdižu do nivoa simbola. Da, ovo se odnosi samo na svet koji dele dve osobe, ali to mi je daleko draži oblik ludila od onog koji na osnovu idolopoklonstva zahvata milione ljudi, a nekom ludilu čovek mora biti sklon. Ja sam sklon da verujem da svi možemo da osetimo ljubav.

Da imam vlast samo dva dana, odustao bih od savamalskog Vavilona. Kolika god da je cena tog odustajanja, platili bismo manje nego što ćemo platiti sa kulama u koje će belosvetski ološ i domaće kotlokrpe privoditi nesrećne devojke koje ne vide ili nemaju drugi izlaz u životu osim da prodaju sopstveno telo. (Nije reč samo o ovoj gadosti, ali rekoh da ću se baviti samo jednom temom, pa se toga i pridržavam.) Ta će visoka zdanja emitovati najniže moguće oblike izopačenosti sve dok ne poremete čitav grad. Srbija će prinositi žrtve hramu poganog božanstva, a Sladostrašće će neprekidno tražiti nove, veće žrtve. Pošto smo već utvrdili njegovu prirodu, najurimo Sladostrašće. Neka se tovi na nekom drugom mestu.

Našem Beogradu su potrebne tople i svetle tačke. Zato bih poručio hiljadu mangala, za početak. Pozvao bih građane da, ukoliko žele, imenuju tačke u gradu koje ih vezuju za romantične uspomene – ulice, raskrsnice, parkove… Na tim mestima bih postavljao raspaljene mangale koji bi osvetljavali zimske beogradske noći, recimo, od polovine novembra do polovine februara, i pored kojih bi prolaznici mogli da se ugreju, a samim tim i jedni za druge zagreju. Zamisli to sazvežđe užarenih tačaka koje prekriva grad… Ne bi bilo bojazni od mogućih požara zato što su najmudriji među nama iznedrili toliko rodova policije da bi svaki incident bio nemoguć pored tolike “žive sile”. Dakle, iskoristio bih i postojeće resurse, samo bih im promenio namenu. Ubeđen sam da bi Beograd vremenom dobio hiljade i hiljade novih mangala, kao što sam odnekud siguran u to da bih izbegao atentat koji bi mi u Košutnjaku priredili poklonici Vavilona.  Vladao bih svega dva dana i učinio bih sve da upalim grad. Ništa nalik Neronu.

Eto, to bih ja uradio kada bih imao vlast dva dana. Ako i ti imaš neku ideju, slobodno je napiši u komentaru. Baš bih voleo da je pročitam. Svako dobro.

Dosta za danas.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Ne znam tajne vatikanskih spisa i recepte da postanete brži, lepši i mlađi. Pišem i radujem se neobičnim čitaocima.

2 komentara

  1. Avatar
    Vladimir Barać na

    Hvala Vedrana, dobro došli u klub! Pošto ste se prvi prijavili, imate ekskluzivno pravo da birate opštinu od koje ćete krenuti. 🙂

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend