Uh, ponovo moram biti pomalo subjektivan! Ne znam kako bih opisao svoje osećanje dok na tastaturi kucam redove uvoda za intervju sa čovekom uz čije sam mnogobrojne muzičke hitove odrastao. To su pesme koje sa sobom nose „duh” jedne muzičke epohe, pesme koje su obeležile najbezbrižniji deo života – detinjstvo, i moje i mnogih od vas, verujem. Zapravo, istovremeno sam i srećan i tužan… sve ovo u meni evocira neke davne uspomene.

Moj sagovornik je neko ko uvek pleni izuzetnom harizmomm, dobrotom i autentičnošću, što je sačuvao u višedecenijskom trajanju na javnoj sceni, a to nimalo nije lako, neko koga obožavaju generacije i generacije. On je gospodin Željko Samardžić.

Iskreno, nisam mogao ni da predpostavim da ću ikada dobiti priliku da razgovaram sa njim, ali… pazite šta želite, snovi se ostvaruju! Uživajte u čitanju!

(Fotografija: Željko Samardžić, 2017; © „Instagram”, Željko Samardžić)

Nakon skoro četiri decenije profesionalnog bavljenja pevanjem, kako danas gledate na muziku?

Muzika se promenila, što je i normalno. Svi se vremenom menjamo.

Moram priznati da nisam srećan ovim što danas predstavlja trend. Nekako, muzika je za mene mnogo više od onoga što nudi ovaj „moderni val”. Međutim, iza kulisa se pravi dosta toga drugačijeg i dobrog, i ukoliko želite, lako možete pronaći nešto po Vašem ukusu.

Ja muziku doživljavam kao „trećeg roditelja”, a prilično sam patrijarhalnog vaspitanja.

Od svih pesama koje ste dosad objavili, koju publika najviše voli i rado je peva sa Vama na koncertima?

Moja je sreća što sam vlasnik veoma voljenih i slušanih pesama, i to prvenstveno zahvaljujući autorima sa kojima sarađujem dugi niz godina. Ujedno je to i problem prilikom odabira ‒ nije lako odlučiti se za nekih 30-ak koje će se naći na set-listi za koncert.

Čini mi se da uvek pevam „Ljubavnika”, „Posle duge veze”, „Grlicu”, „Ja te volim više (9.000)”… To su neki od hitova koje svi vole da čuju i pevaju zajedno sa mnom. Kada nastupam južnije, na primer u Makedoniji, najbolju atmosferu prave „Bezobrazno zelene”, „Sve je moje tvoje”, „Slutim” i „Ljubavna adresa”, dok u Hrvatskoj nailaze na najbolju reakciju publike „Stari lav”, „Pokaži mi šta znaš” i „Kameleon”.

Generalno, super prolaze i neke od pesama sa aktuelnog albuma „Mila”: „Baš šteta”, „Oči tvoje”, i „A gde si bila ti?”.

Koliko je šarm, kao nešto sa čim se rađamo, neophodan za bavljenje javnim poslom, pre svega u muzičkim i dramskim umetnostima?

Šarm, kao deo harizme, vrlo je važan faktor uspeha u muzici! To je onaj „X” faktor koji imaš ili nemaš. Iz tog razloga postoje ljudi za koje kažemo da su se za nešto rodili.

Po čemu se značajno razlikuje muzika 20. u odnosu na muziku 21. veka?

Kada sam bio mlad i počinjao da se bavim pevanjem, muzika se stvarala i konzumirala na potpuno drugačiji način. Bendovi su se zatvarali u garaže i stvarali muziku koju su kasnije, uz veliki trud, uspevali da snime pomoću svojih „živih” instrumenata, a onda sve to plasiraju na ploče i kasete, koje je neko morao da kupi da bi slušao sve to. Danas klinci sede kod kuće i na laptopu stvaraju muziku, pa preko interneta pošalju nekome da to otpeva i postave na „Jutjub” ili sličnu platformu, gde je svakome besplatno dostupna.

Dakle, sve je drugačije. Mislim da je ovo moderno vreme donelo znatno brži način života, pa ni sama muzika ne može ostati van toga. Čini mi se da je sve manje muzike, ili onoga što ja zovem tim imenom.

(Fotografija: Željko Samardžić, 2019; © „Instagram”, Željko Samardžić, „Music Awards Ceremony” („MAC”))

Pop ili Folk muzika?

Moj senzibilitet je bliži pop muzici, ali to ne znači da je ona kvalitetnija. Đubreta ima u svim žanrovima. Možda više u pop žanru nego ovoj drugoj gomili.

Dobra i lepa pesma mi prija, ma kako bila „obučena”!

Kada govorimo o duetima, pored brojnih koje ste snimli sa Vašim kolegama, da li ima neko sa kim biste želeli da sarađujete a da još uvek niste?

Duete sam, uglavnom, snimao sa mladim kolegama koji su me molili za neku vrstu usluge, jer su u meni videli svog idola ili čoveka koji im može pomoci u nekom trenutku njihove karijere. Ja sam tako, kada sam počinjao, priželjkivao podršku i pomoć od nekih tada popularnih pevača, ali je nisam dobio. Ono što ne želiš sebi ne pravi ni drugima.

Dueti sa Kemalom Montenom i Davorinom Popovićem, mojim prijateljima i na neki način uzorima iz mladosti, posebno su mi dragi. Žao mi je što zbog nekih birokratskih gluposti ne mogu da ih postavim na svoj „Jutjub” kanal i posvetim im prostor koji zaslužuju.

Iskreno, nemam neke posebne želje po pitanju snimanja dueta. Postoji zaista mnogo pevača i muzičara koje cenim, te bi mi laskalo da nešto zajednički uradim s njima. Možda se desi, a možda i ne…

(Fotografija: Ser Tom Džouns i Željko Samardžić, 2014, Beograd; © „Instagram”, Željko Samardžić)

U novoj, drugoj sezoni sprkse vezije popularne TV serije „Urgentni centar” mogli smo da Vas gledamo u epizodnoj ulozi kao gospodina Hristivoja Dakića. Jeste li nekada, osim o pevačkoj, maštali i o glumačkoj karijeri?

Ranije sam glumio i u TV seriji „Složna braća”. Mislim da imam talenat za glumu. Dobro se osećam kada igram neku ulogu. Za tumačenje lika gospodina Dakića, koju ste naveli, dobio sam brojne komplimente kako od glumaca, tako i od običnih ljudi na društvenim mrežama.

Ovaj novi imidž sa bradom je, izgleda, interesantan režiserima, ali bogami, i sponzorima. Imao sam još nekih ponuda, koje bi uskoro trebalo da budu realizovane.

Nedavno ste objavili spot za pesmu „Javi se”. Možemo li uskoro da očekujemo novi album ili neki singl?

„Javi se” je poslednja pesma sa ovog albuma koja je čekala i dobila svoju ekranizaciju. Izuzetno sam ponosan na čitav album „Mila”, pa mi je bilo važno da sve pesme s njega dobiju svoje spotove.

Mislim da sam u moru modernih izdanja napravio nešto drugačije, možda staromodnije, ali siguran sam da su to pesme koje se mogu slušati i zavoleti. A kada zavolite neku pesmu, ta ljubav traje i povezuje Vas sa nekim drugim stvarima i trenutcima. To su pesme posle kojih niste potpuno isti.

(Fotografija: Željko Samardžić, 2016; © „Instagram”, Željko Samardžić, „Balkan Cruise”)

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Ne mogu pretpostaviti. Sa ovakvim tehnološkim razvojem, sve se tako brzo odvija da je 50 godina više nego nekad 500. Realan svet ima granice, a svet mašte je bezgraničan.

Pablo Pikaso je rekao: „Svako dete je umetnik. Problem je kako to ostati kada odrastemo”.

(Fotografija: Željko Samardžić, 2017; © „Instagram”, Željko Samardžić)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend