Uh! Kada je moj sagovornik neko ko je obeležio jednu epohu balkanske muzičke scene – počev od kompozicija, preko pesama i aranžmana, pa do filmske i televizijske muzike, neko ko je istinska muzička zvezda, o čijim poduhvatima i uspesima je suvišno govoriti, zaista je teško započeti uvod. Verujte, nisam mogao ni da sanjam da ću jednoga dana ja biti taj ko će razgovarati sa nekim na čije sam koncerte, kao dete, išao zajedno sa majkom.

I moram biti bezobrazan i sebi dati dozvolu da budem subjektivan, ali zaista ne umem da izrazim koliku zahvalanost i radovanje osećam za svaki svoj intervju, koliko me svaki sagovornik i saradnja usreće, tako da će i ovaj intervju, i bilo koji sledeći, biti ono „još jedno od moje dece”.

Za vas, dragi naši čitaoci, pred sam kraj ove turbulentne godine, gospodin Željko Joksimović. Uživajte u čitanju i prazničnoj euforiji! Živeli!

(Fotografija: Željko Joksimović, 2012; © Nebojša Babić)

S obzirom na to da su skoro sve pesme koje ste objavili veliki hitovi, čime se vodite pri odabiru istih? Uzmimo za primer Vaš novi singl „Menjaj pesmu” ili prošlogodišnji „Milimetar”.

Iza svake pesme nalazi se neka priča, zanimljiva, iskrena, drugačija.

Na primer, „Ne daš mi mira” je pesma za koju je tekst napisao moj prijatelj Dejan Ivanović. Toliko je retro da su Ksenija, Ivana i Olga, kada su otpevale prateće vokale, rekle da im zvuči kao Makarska iz 1984. Taj ambijent i zvuk su isti. Slično je i sa „Menjaj pesmu”. Kada nju slušaš, setiš se kakva je muzika bila nekada i shvatiš da je tu zapravo i zastala. Takvih muzičkih emocija i tekstova više nema i zato mislim da je naš zadatak da ih polako vratimo, oživimo i učinimo još boljim.

„Nisam te zbog lepote voleo” je pesma koju sam napravio dok sam bio u studiju i čekao da me pozovu iz porodilišta, gde se Jovana nalazila. Godinu dana sam je aranžirao, punih godinu dana! Sada u toj melodiji čujem toplinu, emociju, jednostavnost i beskonačnost koju sam želeo da postignem.

Muziku za „Olovni vojnik” sam napravio pre deset godina, a Ljilja Jorgovanović je napisala tekst. Iako sam bio zreo izvođač kada je sve to bilo gotovo, shvatio sam da mi nije vreme za tu pesmu. Sećam se da joj nije bilo svejedno kada sam odlučio da je ne stavim na album na kojem su se nalazile „Mišel”, „Ima nešto u tom što me nećeš”… Ali posle je sve došlo na svoje mesto.

Kada je reč o „Milimetru”, poželeo sam neku bržu numeru, letnju pesmu, da napravimo nešto drugačije u odnosu na niz balada pre toga. Vjekoslava Huljić je napravila tekst i ispalo je sve odlično, o čemu govori i preko 50 miliona pregleda te pesme na „Jutjubu”.

I ove godine ste nastavili sa prednovogodišnjim projektom „Dva sveta” koji ste pokrenuli 2016, a za čije koncerte se traži karta više. Da li je teško već poznatim pesmama dati novi aranžman, odnosno spojiti dva muzička, stilski različita sveta?

Nije nimalo lako, posebno jer na sceni imate „big band”, a ove godine smo uz to uključili i gudače.

Potrebno je napraviti muziku koja u svakom momentu zvuči savršeno, a da biste to ostvarili neophodni su sati i sati proba, priprema, dogovora i finog doterivanja. Imam ogromnu odgovornost prema publici, da joj pružim najbolje što mogu, i zato sam usmeren ka svakom detalju u organizaciji koncerta. Srećom, imam odličan tim ljudi oko sebe, počev od menadžera i kuma Baneta Obradovića do produkcijske i tehničke ekipe, sjajne muzičare, pa uspevamo i da ostvarim osve ono što isplaniram.

Zato sam se radovao i ovogodišnjem nizu koncerata „Dva sveta”, koji su bili drugačiji u odnosu na prethodne. Bilo je veoma zanimljivo! Promenili smo gotovo ceo repertoar, a zadržali smo samo pesmu „Dva smo sveta različita” od Tomislava – Tome Zdravkovića, po kojoj ceo projekat i nosi naziv. Time smo otvarili koncert. Gošća mi je bila Ismeta Dervoz, sa kojom sam otpevao pesmu „Zemljo moja”, a veliki deo večeri bio je posvećen Zoranu Simjanoviću i muzici koju je stvarao u toku karijere, kao što su numere iz filmova „Boško Buha”, „Nacionalna klasa”, „Jagode u grlu”, „Balkan ekspres”, „Tango argentino” i druge. Zoranov značaj u filmskoj, i muzici uopšte, jeste nemerljiv i izuzetno sam mu zahvalan što je pristao da njegova dela budu deo ovog projekta.

Bilo je tu i mojih pesama, kao što su „Milimetar”, „Ponelo me”, dok smo „Menjaj pesmu” premijerno izvedeli pred Beograđanima u „Sava centru”. Svi zajedno stvaramo čaroliju „Dva sveta”.

Od svih muzičkih instrumenata, da kažem metaforički, zvuk kojeg Vam posebno miluje dušu?

Kada se jednom srodiš sa instrumentom, počneš da ga doživljavaš kao sastavni deo svog tela. To se meni dogodilo sa harmonikom.

Sećam se dana kada je moj tata ušao u kuću sa ogromnom braon kutijom u kojoj je bila zapakovana harmonica. Mama se bunila da ću da iskrivim kičmu i govorila je kako tu harmoniku odmah treba izneti iz kuće. Našli smo kompromis. Harmonika jeste bila preteška, pa smo je naslonili na malu stolicu ispred mene. Svirao sam po ceo dan. Krenuo sam da je sviram na pravi način tek u muzičkoj školi i trudio sam se da naučim njene tajne. Uskoro sam postao „Prva harmonika Evrope” 1984. godine. Tada sam znao da je muzika moja sudbina.

Vaš omiljeni muzički pravac je?

Pop muzika, u kojoj uživam i stvaram pesme.

Međutim, nisam žanrovski strogo opredeljen. Prija mi i sving i džez, što smo primenjivali u „Dva sveta”. Takođe, volim dobar rok, klasičnu muziku, i iz svega se trudim da crpim inspiraciju.

Šta za Vas znači muzička sloboda?

Muzička sloboda je ono što imam u svom studiju „Minacord”, gde sam sebi stvorio kutak u kojem mogu da stvaram onako kako i koliko mi prija. Sloboda je i izbor publike da sluša ono šta im se dopadne. Sloboda je i mogućnost za muzičare da pronađu svoje mesto, bez obzira na vrstu muzike kojom se bave.

(Fotografija: Željko Joksimović, 2015; © „Hello!” magazin)

Je l’ biste mogli da mi u po pet reči opišete domaću i svetsku muzičku scenu?

Svetska: trend, „Jutjub”, „Ajtjuns”, komercijalno, brzo.

Domaća: sloboda, „Grand”, „IDJ”, povremeno kvalitet, autotjun.

Džon Lenon ili Fredi Merkjuri?

Fredi Merkjuri.

(Fotografija: Željko Joksimović, 2018; © „Glossy” magazin, Vladimir Šporčić)

Možemo li nakon „Menjaj pesmu” uskoro da očekujemo novi singl ili album?

Bili smo koncentrisani na serijal koncerata „Dva sveta”, a sada nas čekaju nastupi širom regiona i Evrope.

Novu godinu dočekujem u Tivtu, a dan kasnije nastupam u Banja Luci.

Kako vidite svet muzike za 50 godina?

Vidim kompjuterski generisanu muziku, sa aplikacijama baziranim na veštačkoj inteligenciji koje u potpunosti stvaraju i komponuju melodije.

(Fotografija: Željko Joksimović, 2016; © „Sava centar”)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend