Željko Đurović: Čarobnjak-fantastičar

0

Željko Đurović, crnogorski i srpski slikar fantastike, rođen je 12. decembra 1956. godine u Danilovgradu. Osnovne i postdiplomske studije završio je na FPU, u Beogradu. Član je ULUS-a i Ex- libris društva iz Beograda, kao i međunarodne grupe „Libellule“ iz Francuske. Radi kao vanredni profesor FILUM-a u Kragujevcu, gde predaje predmet Crtanje i slikanje.

Iza sebe ima preko trideset samostalnih, i veliki broj grupnih izložbi u zemlji i u inostranstvu.
Dobitnik je dvanaest nagrada za likovno stvaralaštvo. Zastupljen je u dvadeset sedam publikacija iz oblasti likovne umetnosti, kao i na preko dvesta Internet adresa. Njegovi radovi nalaze se u: Narodnom muzeju Beograd (Kabinet grafike), Internacionalnom muzeju za fantastičnu umetnost, zamak Gruyers (Švajcarska), Narodnom muzeju Kragujevac, kao i u mnogim privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Željko, reci nam najpre nešto o tvom angažovanju u okviru internacionalne grupe „Libellule“ (u prevodu- vilin konjic) : ko je osnivač i kakva ideja stoji iza svega?

Željko Đurović: Osnivač ove međunarodne grupe „fantastičara“ čiji sam i ja član je poznati francuski slikar Lukas Kandl. Prošle godine smo slavili deset godina postojanja i za tih deset godina naša dela je videlo preko 500 000 ljudi, što je zvanični podatak jer smo izlagali u muzejima, renomiranim galerijama i zvaničnim institucijama kulture gde se vodi evidencija o broju posetilaca. Imamo pet do šest izložbi godišnje, dakle do sada ih je bilo oko pedeset. Nas je između petnaest i dvadeset, i ja sam jedan od stalnih članova. Svako od nas se pojavljuje sa jednim svojim delom, a ideja je da ta dela budu rađena u istom formatu, dakle, da budu istih dimenzija. Publici je sve to uvek vrlo zanimljivo, i Francuzi uvek te naše izložbe isprate i medijski. Jednom godišnje, uvek u novembru mesecu, izlažemo u Grand Paleu, u salonu Komparason. Postoji i publikacija, izdata 2011. godine, pod nazivom „Libellule- Renaissance Contemporaine“. A iskoristio bih priliku da, van ove grupe, pomenem i vrlo lepu saradnju koju imam sa još jednom francuskom umetnicom i književnim izdavačem, a to je Liba Waring Stambollion koja je izdala dve knjige o umetnosti u kojima sam ja zastupljen sa svojim radovima.

AdriaDaily

Da se vratimo u prošlost… dok sedim ovde kod tebe u ateljeu, okružena tvojim slikama, vratila sam se u onaj trenutak, davne 2004. godine, kada sam se prvi put lično susrela sa likom i delom Željka Đurovića. Mislim na onu tvoju samostalnu izložbu u Galeriji Progres. Nisam ušetala unutra sa namerom, bila sam jednostavno uvučena… sećam se onog dečaka, od možda jedanaest godina, koji je pre mene ušao i imao poriv da zapiše svoja zapažanja u Knjigu utisaka. I on je ušao spontano unutra. Neka magija je vladala tada… nije to bilo samo do tvojih jarkih, opijajućih boja, već i do tvoje energije koja je izbijala iz tvojih dela…

Željko Đurović: Da, i ja imam vrlo lepo sećanje na tu izložbu. Bilo je mnogo posetilaca, i svi ste manje-više imali isti utisak. A i ja sam bio pozitivno iznenađen tolikim odzivom. Slažem se sa tobom… kao da se nešto tada poklopilo ili prekolopilo, jeste bilo magično… Te iste večeri kad je izložba otvorena londonski BBC pravi prilog o mom vebsajtu koji proglašava sjajno dizajniranim sa visokim umetničkim sadržajem.

Budući da smo nakon toga postali prijatelji, pitala sam te za značenje određenih motiva koje sam primetila na tvojim slikama. Da, stalni motiv tvojih dela je žena, ali mislim i na motive koji je okružuju, a vidim da se kroz vreme menjaju. Ono što je u tom periodu bilo aktuelno, između ostalog, je i motiv obrnutog trougla. Možeš li nam reći nešto o tome?

Željko Đurović: Obrnuti trougao sam prvi put upotrebio kada sam radio na svojoj slici „Lilit“. Ali, ono što je važno je to da sam ja taj obrnuti trougao koristio nesvesno, tek naknadno sam saznao i shvatio šta znači. Našao sam da je jedno od značenja samog trougla voda i ženski pol, ali sam ga ja okrenuo naopako slikajući Lilit, da bih tek zatim otkrio to preklapanje u simboličkom smislu…

Sećam se da sam najpre bila zbunjena tvojim objašnjenjem, tj. nateralo me je da mislim i o tebi i o tvojim slikama potpuno drugačije nego što bi se možda očekivalo. A sve ono što je usledilo godinama kasnije, promene u motivima, kao da potvrđuju ono do čega sam došla… Naime, iako izgleda kao da, banalno rečeno, Željko „juri“ žene, pa mu je zato isključivo to tema, ako ih toliko voli, i to na taj potpuno površan način, čemu obrnuti trougao? Znajući te, bilo mi je jasno da to ne može biti signal mržnje sa tvoje strane, već nešto drugo- najpre, da nisu to možda žene, već jedna jedina- idealizovana, erotizovana žena koju ne progoniš ti, već ona tebe. Izmiče ti i muči te. Opsesivno te vodi gde god ona poželi…ti si zapravo žrtva, ali je to ujedno i cena koju plaćaš za svoju darovitost i inspiraciju. I ti si opsesivno vezan za nju. Nije reč o tome da ona možda ni ne postoji, već da je ti nisi sreo, a možda nikada ni nećeš. I ti to znaš…

AdriaDaily

Željko Đurović: Upravo tako! To je suština! Ali, niko mi to do sada nije rekao.

Baš niko???

Željko Đurović: Baš niko. Osim toga, sve su manje šanse da ću je sresti…

Ne zbog preostalog vremena ispred, već zbog vremena iza? Mnogo vremena u kome se nije desilo?

Željko Đurović: Da. Ali, moja dela su najvažnija, ta inspiracija je meni dragocena.

Uvek mi se činilo da sa nekim razlogom na potpuno različit način slikaš stopala nego šake i prste. Šake su ili pomalo izdeformisane, ili radije, nedovoljno jasno oformljene, krive… a prsti isto takvi ili previše dugi, ili suzbijenog pokreta. Kao da tu ženu čas puštaš da čini što joj je volja u odnosu na tebe, a čas joj to uskraćuješ.

Željko Đurović: To tvoje tumačenje je upravo moj odgovor. Prstima i šakama se može što-šta, i dobro i loše, a što stopala ne mogu… 

Mogu samo da pretpostavim kakvih je sve tumačenja tvojih dela bilo… koliko površnosti, kao da ne bismo do sad svi pomrli od dosade gledajući decenijama „tvoje žene“…

Željko Đurović: Mada, bilo je i ljudi koji su mi govorili da imaju utisak da je to jedna žena i da je svaki put drugačija, i da slike zbog toga nisu monotone iako je motiv na njima uvek isti.

Primećujem da je ono što je novo u odnosu na tadašnji prikaz i motive, iz tog recimo ranog perioda, motiv trnja ili na samim ženama ili na simbolima žena, kao i promena u koloritu. Reci nam nešto više o tome, otkud ovakvi prelazi, i da li je moguće da to ima veze sa pomenutim mukama duše u potrazi i proganjanju?

AdriaDaily

Željko Đurović: Nekoliko godina unazad, s vremena na vreme, pojavljuje se ta promena u koloritu, javljaju se tzv. „Crne slike“, odnosno slike koje pripadaju mojim „izletima u crno“ i može se činiti da lagano ulazim u isključivo takav kolorit. Svi od mene očekuju da budem žestok, da šljašti crvena boja i generalno da postoji eksplozija boja, kao da ne shvataju da i u crnoj ima žestine. Ja i tu tražim i nalazim polje mog slikarskog, kreativnog delanja, što je uvek smisao mog života. Takođe, tačno je i da ima još novih motiva…

Motiv trnja… da li je pokušaj da se odbraniš, da zagradiš sebe ili idealizovanu ženu, da joj suziš prostor i opseg delovanja?

Željko Đurović: Možda…moguće je.

Pretpostavljam da te nije brinulo da li će zbog tih vrlo uočljivih promena tvoje slike biti lošije prihvaćene nego ranije?

Željko Đurović: Čak ni u toj prvoj fazi svog rada nisam o tome razmišljao. Dok radim, razmišljam samo o tome kako da likovno uobličim svoju poetiku na neki drugačiji način, a opet, ostajem dosledan sebi.

Dakle, nema kompromisa?

Željko Đurović: Ne, iako sam primetio da ljudi često misle da slikari figurativne orijentacije prave te vrste kompromisa.

Da li postoji neka slika koju bi izdvojio kao naročito posebnu, možda kao sopstveno remek-delo?

Željko Đurović: Postoji. I to je upravo slika koja pripada mojim tzv. „izletima u crno“. Zove se „Oda drvetu“, nastajala je dve godine i završena je 2012.

To drvo je crno…

Željko Đurović: Da. A drvo ne bi trebalo da bude crno…Mislio sam da će ta slika ostati meni, međutim  pozitivno me je iznenadila reakcija ljudi koji su imali prilike da je vide.

I meni se dopada! Kao i usklađenost tog drveta i prikaza žene. I dopada mi se to što nema straha…jer da ga ima, verujem da bi postojala i nekakva „siva faza“, bilo kao siva faza u radovima, ili kao potreba za blažim prelazom. Ali, nema kod tebe te mlakosti…

Željko Đurović: Ivana? Je l’ možemo mi da nastavimo da pričamo dok ja nešto premazujem?

Naravno, sećam se vrlo dobro tvoje fanatičnosti kada je reč o radu. Nisi se promenio… Reci nam sada nešto o tvom radu u okviru grafike, znam da si ostvario jedan interesantan poduhvat na tom polju kod nas…

Željko Đurović: Tokom prethodne, 2015. godine, napravio sam pet izložbi, u pet galerija, u pet gradova Srbije, sa pet umetnika. Svako je učestvovao sa po deset grafičkih listova, rađenih u tehnici duboke štampe (mezzotinto). Motivisalo me je to što je ova tehnika skoro sasvim prestala da se izučava na Akademijama u našoj zemlji, i radi je vrlo mali broj ljudi. A inače, tu tehniku nazivaju „kraljicom duboke štampe“. Sve sam to uradio za svoje studente, kolege, umetnost, ljubitelje grafike i naravno i za sebe. Odziv je bio vrlo dobar, zadovoljan sam.

Pretpostavljam da si sve sam organizovao?

Željko Đurović: Da.

Vrlo lep gest jednog profesora i dokaz da se isplati boriti za ono što se voli, a što je po sebi vredno, a koristi i drugima.

Željko Đurović: Hvala, to mi je i bila namera.

Šta je sa tvojim crtežima?

Željko Đurović: Objavljena je monografija 2014. godine, posvećena i mom crtačkom i grafičkom opusu. A 2015. je objavljena i monografija slika. Radim i dalje sve navedeno.

Šta ti sada tvoj umetnički impuls govori, kuda dalje?

Željko Đurović: Čini mi se da imam toliko novih ideja, posle trideset godina stvaranja, osećam da je ono što trenutno radim vrlo interesantno, kao da sam na nekakvom početku…bukvalno trčim u atelje. Ne iz straha da mi beži vreme, već da bih što brže video rezultate svojih ideja.

Primećujem ovde još jedan nov motiv, motiv geometrije. O čemu je reč?

Željko Đurović: Da, to je ciklus koji sam nazvao „Geometrizacija prirode“, gde se pejzažu daje veći značaj u likovnoj organizaciji slike, nego do sada. Pored, naravno, žene kao večnog motiva.

Da li je reč o izmaštanom pejzažu?

Željko Đurović: Reč je o tome da kod mene od početka postoji motiv žene koja je smeštena u mediteranskom pejzažu, ali kome ja dajem auru fantastike. A novo je i to da sve više ulazim u veći format, što je takođe čudno ljudima… treba mi prostor, vazduh, možda čak i veći pokret iz ramena. Sve više, kada razmišljam o slikama, razmišljam o slikama velikog formata.

Kada možemo da očekujemo ponovo izložbu u Beogradu?

Željko Đurović: Moja prva sledeća samostalna izložba u Beogradu održaće se 1. novembra ove godine u Galeriji ULUS.

Da li će ta izložba biti u najvećoj meri izložba tvojih slika u velikom formatu? I da li ćemo imati prilike da tada vidimo uživo i tvoje remek-delo?

Željko Đurović: Da… i da.

Jedva čekam da ponovo prisustvujem magiji, nešto mi govori da će ovoga puta biti još snažnija! Srećno!

Željko Đurović: Hvala, i vidimo se!

Autor: Ivana Gligorijević

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend