Uroš Milojević: Na svoj rad uvek mogu da se oslonim, a na svoj talenat ne

0

Uroš Milojević je talentovan, mladi dramski umetnik, koji je rođen u Nišu. Svoju glumačku karijeru uspešno gradi igrajući u mnogim srpskim pozorištima.

Uroš Milojević(Fotografija: Uroš Milojević)

Kada ste pvi put počeli da se bavite glumom, odnosno kada ste shvatili da je gluma vaš životni poziv?

Pre svega, želim da se zahvalim na pozivu za intervju. Dok čitam Vaše pitanje, razmišljam kako da počnem rečenicu a da to ne bude “Pa od malena sam… to i to”. Ali ne vredi, očigledno moram tako da započnem. Dakle, od malena su me roditelji vodili svake nedelje i svakog četvrtka u Pozorište lutaka u Nišu da gledam predstave za decu. S obzirom na to da sam svake zime, za vreme zimskih raspusta, boravio kod moje pokojne bake u Beogradu, ona me je vodila i u “Pozorištance Puž”, tako da mislim da su umnogome oni uticali na moju ljubav prema pozorištu, i hvala im na tome. Nikada se nisam bavio glumom amaterski. Zavoleo sam glumu i poželeo da se time bavim negde pred kraj osnovne škole – da probam da upišem akademiju.

Šta vas je privuklo glumi? Imate li nekih genetskih predispozicija za scenu?

Nisam umeo tada da definišem šta me je tačno privuklo, ali sada bih rekao da je to SLOBODA koju umetnost, a samim tim i pozorišna umetnost nosi sa sobom. To su sloboda mišljenja, govora, kao i mogućnost da kažeš i pitaš nešto sa scene. Prelepo je to osećanje. A genetskih predispozicija nemam. Niko se u mojoj porodici i familiji nije bavio glumom, sem mog deke koji se amaterski bavio glumom i svirao violinu, tako da mi je od njega talenat za muziku.

Radite u nekoliko pozorišta u Srbiji, gde igrate uloge u par predstava – Koja vam je od tih omiljena uloga, a koju smatrate najbitnijom za vašu karijeru?

Da, igram u nekoliko pozorišta u Srbiji, ali da se razumemo – nigde nisam u stalnom angažmanu, što je sa jedne strane teško, a sa druge jako lepo. Nemam omiljenu ulogu, bar ne još uvek, ali imam nekoliko vrlo dragih i meni značajnih predstava. To je “Crvena: samoubistvo nacije”, nastala po tekstu Minje Bogavac, a u režiji Vojkana Arsića, u “Bitef teatru” – to je moj prvi profesionalni angažman. Pored ove, značajna mi je i predstava “Nasilje nema opravdanja”, nastala po tekstu i u režiji Zijaha A. Sokolovića. Obe predstave se bave temom nasilja. Mnogo sam iz njih naučio.

Glumu ste upisali iz trećeg puta – Da li vas je to u nekom trenutku obeshrabrilo i unelo sumnju u vaš talenat?

Glumu sam upisao iz četvrtog puta. Bio sam u dva uža izbora, na Fakutetu dramskih umetnosti u Beogradu (FDU) i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kada nisam bio primljen ni na jednu od tih akademija, naravno da sam sumnjao u svoj talenat, mada mislim da je to normalno – mislim da treba sumnjati stalno, stalno se preispitivati. Nikada me nije obeshrabrilo to što sam iz četvrtog puta upisao. Mlad sam. Život je preda mnom.

Da li je talenat najbitniji ili ima tu još nečega, na primer mašta, rad…?

Mislim da je, pre svega, najbitnija mašta jer sam prvo maštao o tome kako bi bilo da ja jednog dana budem glumac. Vreme je prolazilo, moja mašta se razvijala i onda sam izmaštao kako stojim na sceni, publika je u sali, reflektori su uključeni, a sve miriše na pozorište. Sada maštam i želim da svoj život provedem u teatru. Talenat je svakako važan, ali je rad važniji, neuporedivo važniji. Rad je, za razliku od talenta, opipljiviji. Na svoj rad uvek mogu da se oslonim, a na svoj talenat ne. Ako kažemo da je talenat dar, dakle to smo svi mi dobili “gratis”, pa imamo zadatak i obavezu da radimo na svom daru.

Uroš Milojević(Fotografija: Uroš Milojević)

Pozorište, film ili televizija?

Pozorište, film, televizija – tim redosledom.

„Holivud“ ili „Bolivud“?

I “Holivud” i “ Bolivud”, ali obavezno i evropski filmovi.

Anton Pavlovič Čehov ili Vilijam Šekspir?

U ovoj se zemlji mogućnost izbora svela na “ILI” – Da sečemo hrast star osam stotina godina ili da pravimo “Koridor deset”… Dakle, Čehov, Šekspir, Tenesi Vilijams, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević i još mnogo drugih sjajnih pisaca i spisateljica.

Koji film smatrate najznačajnijim?

Meni su najznačajniji “Underground”, “Meri Popins”, “Trumanov šou” i “Malena”.

Pripremati li neke nove projekte? Možete li nam reći nešto više o tome?

Da, pripremam jedan u Nišu. Okupio sam koleginice i kolege, uglavnom iz Niša, pa uskoro treba da nam počnu probe za predstavu čiji je radni naslov “Treći svetski rat”. Tekst je pre skoro dvadeset godina napisao Ivan M. Lalić. Originalni naziv ovog teksta je “U plamenu strasti”. To je komedija situacije i karaktera. Reditelj i kostimograf je Dejan Gocić. Biće nezavisna produkcija, to jest ne pripada nijednom pozorištu. Svi se jako radujemo saradnji, jer nas ima sedmoro. Sve su to talentovani mladi glumci i glumice koji, iz nepoznatog razloga, još uvek nisu dobili šansu u Nišu.

Uroš Milojević(Fotografija: Uroš Milojević)

Bavite li se, pored glume, režijom, produkcijom ili dramaturgijom?

Imamo dovoljno netalentovanih reditelja (bez diploma) u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji nam kreiraju mizanscen, štrihuju pravo na slobodu izražavanja, komponuju lošu muziku… Samo oni imaju dobre i nove kostime, dok svi ostali građani ove zemlje nosimo odeću iz fundusa, staru preko petnaest godina, i svi zajedno igramo u ovoj groteski od zemlje. Ne usuđujem se još uvek da se bavim režijom, jer mislim da to ne umem dobro da radim, odnosno da nemam talenta za to, a ni iskustva. Produkcijom, marketingom, prodajom predstava u kojima igram se bavim.

Da niste glumac, bili bi ste?

Joj! Ne znam, verovatno bih nastavio sa srednjom mužičkom školom i sviranjem violine, ili pevanjem.

Kako vidite svet za 50 godina?

Ako nastavimo da bacamo žvake i pikavce po ulici, probleme rešavamo nasiljem i budemo kukavice, onda svet vidim kao jedno prljavo mesto, u svakom smislu te reči, a sa druge strane, ako se osvestimo i ustanemo, i mi sami postanemo reditelji naših života, onda nam se DOBRO piše. Više verujem u ovo drugo, poznavajući svoje vršnjake koji glasno govore o problemima današnjice.

Šta bi ste poručili našim čitaocima?

Poručio bih im svima po jedno veliko točeno pivo. Mnogo inspiracije, volje, želje i ljubavi. I da prate “Adria Daily” magazin.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend